Његош је тема која подстиче на читање, промишљање, слушање других. Његош је аутентична тема наших одрастања, али и нашег историјског колективног трајања. Свако изговорено слово на ову тему, ових дана, изазивало је реакцију код овог другог
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Празник Његошевих дана ове је године достигао неопходну тачку кључања. Среће. Нових тема (осврта). Динамике. Догађаја. А још ако томе додамо и чињеницу да се све увезало са нерадном недјељом, онда смо добили тродневни ефекат који је и најнезаинтересованијег морао запитати: чему ово празновање?
Његош је тема која подстиче на читање, промишљање, слушање других. Његош је аутентична тема наших одрастања, али и нашег историјског колективног трајања. Свако изговорено слово на ову тему, ових дана, изазивало је реакцију код овог другог. Или негативну, ону побуњеничку… или ону која се саглашава и проналази себе у вјечитим његошевским темама.
Ако томе додамо и то да се овдје ради о аутентичној тези, која овдашњим језиком и овдашњим темама и историјским околностима повезује Црну Гору са универзалним идејама, морам рећи да сам овогодишњи празник доживио као прављење својеврсног духовног свемирског брода. Као исказ способности и могућности да се, кроз Његоша, сасвим равноправно, укључимо у истраживање свемира, у лет небеским и над-небеским просторима којима човјечанство тежи од када зна за себе.
До читања у сљедећем броју….
