Пише: Балша Вукчевић
Рјешавање Венецуеле и Гренланда јер се Сједињеним Државама може да начело суверенитета других зависи од њих који имају привилегију да зборе и творе моћ, обавезује нас да се присјетимо врхунских домета ове силе у усавршавању технике државног удара без кога њихова доминација не би била то што јесте. Све сличности између Никсона и Трампа су засноване.
УВОЂЕЊЕ У ЈЕДАНАЕСТИ СЕПТЕМБАР ИЛИ КАКО САМ ЗАВОЛИО ДРЖАВНИ УДАР
(сажетак драмедије у три чина са предигром)
ЛИЦА:
САЛВАДОР АЉЕНДЕ, предсједник Чилеа
ФЕРНАНДО ФЛОРЕС, генерални директор одбора за државно планирање Чилеа
СТАФОРД БИР, оснивач кибернетике менаџмента, координатор пројекта Сајберсин
РИЧАРД НИКСОН, предсједник САД
РОН ЗИГЛЕР, секретар штампе у Бијелој кући
ЕДВАРД КОРИ, амбасадор САД у Чилеу уочи државног удара
АГУСТИН ЕДВАРДС, власник новинске фирме Ел Меркурио у Чилеу
ВИЛИЈАМ РОЏЕРС, државни секретар САД
Извршни директори Пепсија, Форда, Банке Америке, Ралстон Пурине, ИТТ-а и рударске фирме Анаконда.
Грађани Чилеа, прије свих рудари бакра и њихове породице.
ПРЕДИГРА
Сезона државних удара:
Државни удар у Гватемали 1954.
Инвазија у Заливу свиња 1961.
Државни удар у Доминиканској републици 1963.
Државни удар у Бразилу 1964.
ПРВИ ЧИН
(одломак)
Одвија се наизмјенично у Овалној соби, у контролној соби пројекта Сајберсин у Сантијаго де Чилеу, и у фабрици на периферији Чилеа прије избора.
Зиглер хвата кваку скривених врата радног кабинета Овалне собе. Пролази рукама кроз зулуфе. Гледа у ципеле које планира да разгази за свадбу на коју је позван у суботу. Замишља израз на Никсоновом лицу који ће га сусрести не кад уђе, него прије него што буде понуђен да сједне.
Закорачивши у канцеларију затиче Никсона у разговору. Посједнут у фотељу на точкиће, Никсон лијевим кажипрстом увија кабал телефона и потом њиме прелази по површини стола од махагоније. Иза његових раменâ вири намрштена биста Линколна са комоде крај прозора. Погледом испод гусјеничастих обрва Никсон показује Зиглеру да сједне с његове десне стране. Зиглер није сигуран је ли Линколну приписао израз који је очекивао од Никсона. Заклео би се да бисту памти другачијом. Линколн му изгледа као да га је напустио његов вољени Фидо и сад, желуца иритираног киселином, нема снаге да слуша усвајање закона о буџетским приходима у Сенату. Пита се зашто би Никсон тражио другог Линколна. Сједнувши, не зна шта да ради са рукама па их пушта у крило. Посред стола црне коцкице на папиру са Паркер Евершарп наливпером; још незавршена партија јамба. Никсон спушта слушалицу. Записује комбинацију.
НИКСОН: Трилинг. Рече ли било шта у вези са ИТТ-ем и Чилеом? Како се носиш с тим?
ЗИГЛЕР: Стејт департмент се бавио тиме данас.
НИКСОН: Је ли?
ЗИГЛЕР: Да, господине.
НИКСОН: Шта су урадили? Порекли? (баца коцкице)
ЗИГЛЕР: (тешко долази до ријечи) А… Порекли су… али су били опрезни са Коријевом изјавом јер су се плашили да ће нам се можда обити о главу..
НИКСОН: Зашто? Шта је Кори рекао?
ЗИГЛЕР: (и даље оклијевајући) Па рекао је да је примио наређења… да не учини ништа мање од… од ,,доминиканског сценарија“… наводно је тако рекао. (Чини му се да се Линколн окренуо да гледа кроз прозор.)
НИКСОН: Кори?
ЗИГЛЕР: Тако је. Стоји у извјештају садржаном у тој ствари са ИТТ-ем, али…
НИКСОН: А, да. Наређено му је. (Записује нову комбинацију.)
ЗИГЛЕР: Да, али…
НИКСОН: (мирно) Надао сам се — али је само подбацио, курвин син, то му је главни проблем. Требало је да спријечи Аљендеа да уђе.
ДРУГИ ЧИН
(одломак)
Одвија се у Овалној соби једанаест дана након побједе Аљендеа и опет на периферији Чилеа гдје се провјерава завршна етапа пројекта: ефикасност фидбека зарад комуникације са контролном собом.
КОРИ: (одустаје од отирања зноја и изговара научене реченице.) Ништа — ни орах, ни сијалица — неће бити припуштено у Чиле док је Аљенде на власти. Урадићемо све што је у нашој моћи да осудимо Чиле и Чилеанце на крајње лишавање и биједу.
ЕДВАРДС: ?
ТРЕЋИ ЧИН
(одломак)
Одвија се у предсједничком кабинету Аљендеа на дан државног удара и на улицама Сантијаго де Чилеа; потом, пола године касније, у једном од затвора за мучење непријатеља војног режима генерала Аугуста Пиночеа.
АЉЕНДЕ: (наслања код врата калашњиков којим ће себи пресудити након што заврши обраћање преко радија.) Пошто сам постављен у ову историјску ситуацију, оданост народу коштаће ме живота. Кажем вам да сам сигуран да сјеме које смо посијали при чистој савјести хиљада и хиљада Чилеанаца не може заувијек бити затрто. Надам се да ћете научити лекцију: уједињени у својој реакцији, страни капитал створио је услове у којима су Оружане снаге изневјериле традицију генерала Шнајдера, коју је реафирмисао командант Араја, обојица жртве истог оног друштвеног слоја који ће остати у својим домовима данас, уздајући се у то да ће, уз инострану помоћ, повратити власт и наставити са одбраном својих профита и привилегија. Историја ће им судити. Сигурно ће радио Магаљанес утихнути и спокојни метал мог гласа више неће допирати до вас. Нема везе. И даље ћете га чути. Народ мора да се брани, али не и да се жртвује. Народ се може сатирати или изрешетати мецима, али се не може никад до краја унизити. Радници моје земље… вјерујем у Чиле и његову судбину. Идите напријед знајући да ће се, прије или касније, поново отворити велики путеви којима пролази слободан човјек у изградњи бољег друштва.
Живио Чиле! Живио народ! Живјели радници! Ово су моје посљедње ријечи, и сигуран сам да моја жртва неће бити узалудна.
