У години када је моћни холивудски студио “Лајонсгејт” снимао спин-оф акционог серијала “Џон Вик” под називом “Балерина” са Аном де Армас у главној роли, стриминг сервис “Нетфликс” објавио је јужнокорејски акциони филм истог назива у режији Ли Чунг-Хјуна.
И Лијев филм долази из жанра акционог трилера и за главног протагонисту има исто лик женске акционе хероине, што би се могло посматрати на више начина, као занимљив сплет околности, једна од тачака у тихом рату на релацији стримери – велики студији или нека врста правде за жанр јужнокорејских акционих трилера, којима цијела франшиза “Џон Вик” дугује у креативном смислу. У сваком случају, шта год да је мотив, прва далекоисточна “Балерина” је ту и, за разлику од Холивуда, очекивано нема превише ограничења у погледу цензуре па смо добили бруталан и крвав филм из осветничког жанра са наглашеним феминистичким лајтмотивом.
Филм нам у првих неколико минута ефектно представља главну јунакињу, која у локалној продавници упечатљиво растури групу локалних хулигана, да би нас потом увео у причу о пријатељству/љубави двију жена, од којих је једна тјелохранитељ по имену Јанг Ок-Ју (у више него надахнутом тумачењу Јеон Јонг Сео), а друга балерина Чои Мин-Хе (Парк Ју-Рим) која почини самоубиство након што је искористи члан банде трговаца женама и наркотицима, љигави заводник и уцјењивач порно-снимцима Чои-Про (Ким Ји-Хон). Посљедња жеља страдале балерине је освета и након дужег пролога, у којем упознајемо главне актере и поставља се позорница за финални обрачун, слиједи жестоки осветнички поход у крвавом акционом балету песница, сјечива, метака и пламена.
Можда је сама прича драматуршки постављена наивно и стереотипно, на принципу “њежно/женско/платонско пријатељство против грубо/мушко/сексуалног користољубља”, али Ли Чунг зна да је његов сценарио само покретач ликова од тачке А до тачке Б, док је његов режисерски задатак да од тога направи расни акциони спектакл у маниру његових узора попут Џона Вуа, само са фокусом на женског протагонисту. Поигравајући се визуелним и звучним елементима филма, камером, музиком, монтажом и глумачким доприносом екипе, он поставља вртоглав адреналински темпо када акција крене, не жалећи протагонисте, док с друге стране равнотежу праве мелодрама и црни хумор, на граници гротескног и пренаглашеног, у најбољој традицији слепстик комедије попут сјајне сцене набавке оружја.
Свјестан да је његова идеја чиста биоскопска експлоатација, Ли као режисер у први план ставља стил над суштином, што је у овој поставци била ризична одлука, јер је “Балерина” забаван и напет филм са прелијепим кадровима акционих сцена, али спор и сјетан када акције нема, са превише флешбек меланхоличних момената из прошлости главне јунакиње.
Пуцњава у сједишту банде достојна је епских револверашких обрачуна Џона Вика, док је “слашерски” обрачун у хотелу открио нову димензију ножева и моторних тестера у филмској акцији, али штета је што их нема више како би се филм компресовао брже, држећи ниво адреналина константно високо, од снажног почетка до стварно убитачног финала.
У сваком случају, јужнокорејска “Балерина” је атрактиван, напет и доста сировији омаж жанру акционих трилера, са одличном акционом хероином у првом плану и више него вриједан гледања. У бројним моментима “Балерина” је чак и супериорнија у односу на холивудску конкуренцију, али је ограничена у крајњем домету, прије свега због наглашених артистичких амбиција свог аутора, које на моменте знају бити занимљиве, али с друге стране, дају превише непотребних варијација у наративном ритму, кварећи тако добар утисак његовог филма као цјелине.
Бранислав Предојевић
Извор: Глас Српске
