Кошаркаш Партизана Алекса Аврамовић дао је опширан интервју за грчке медије у којем се дотакао успеха са репрезентацијом, „рибилдингу“ Партизана, себи… Алекса ће са црно-белима играти у четвртак против Олимпијакоса меч 4. кола Евролиге. Као најистакнутији појединац због свега што је остварио на минулом Светском првенству, био је интересантан саговорник тамошњих медија. Грчки новинар је констатовао да се Алекса налази на врхунцу каријере с обзиром на узлет који доживљава са Партизаном и репрезентацијом Србије.
„Да, тачно је. Оећам се врло добро. И то је искрено када кажем… Оно што смо постигли са Србијом на Светском првенству је велико. Осећам невероватан понос због тога што сам искусио.
Не само ја, већ и сви моји саиграчи. Постигли смо многе лепе ствари заједно, освојили смо сребрну медаљу и то је нешто што ћемо носити са собом до краја наших живота. Што се тиче Партизана, циљеви су исти као и претходне године. Трудићемо се да постигнемо нешто више, али знамо да је сезона дуга. Морамо, за почетак, кренути да играмо боље у одбрани и нападу, знамо да имамо талента у нападу. Исто је и са одбраном. Морамо направити тај искорак“.
На питање какав је осећај славити са Новаком Ђоковићем на балкону, рекао је:
„Вау.. Фантастичан! Ноле је један од највећих спортиста свих времена. У једном тренутку славља кренуо је да плаче, било је лудо. Он је узор многим људима али остао је скроман. Није арогантан. Увек се изненадим када видим како се понаша. Нормалан дечко, једноставан, који је остварио своје снове и освојио све што се могло освојити. Недостаје му једино Олимпијска медаља. Верујем да ће је узети у Паризу. Биће то врхунац његове каријере, али верујем да ће играти још година“.
Тема разговора била је болна елиминација од Реала и питање – колико је времена било потребно да се превазиђе шокантан пораз.
„Многе ствари су се десиле тада, и то сигурно нису биле само кошаркашке ствари. Суочили смо се са неким веома лошим стварима које су утицале на нас. Имали смо повређене и суспендоване играче… Створио се моментум да се Реал Мадрид врати у живот. На крају су освојили Евролигу и заслужили су да буду награђени. Они који успеју да дођу до тог нивоа и освоје такмичење, то и заслужују. Чак је и Олимпијакос водио у финалу. Али, Љуљ… је Љуљ. Није играо добро то финале али је на крају решио утакмицу. Живот иде даље“.
Алекса, на питање колико је сазрео као играч у међувремену, каже да су за то заслужни многи.
„Знам да сам напредовао али заслуге за то иду мојим тренерима у Партизану и тренерима у репрезентацији Србије, свим асистентима који са мном раде сваки дан. Свако ко жели да напредује мора да мења свој менталитет, да баци свој его. То је најважнија ствар на којој радим. На крају дана, срећан сам због успеха, уживам у напретку када схватим да сам постао бољи играч. Знам да нико није савршен. Поента је да не правиш исте грешке“.
Неизбежно питање био је чувени „фен“ Жељка Обрадовића и култни урлик: Алексааааа. Аврамовић је свестан да ће га тај детаљ пратити још дуго у каријери.
„Да, знам (смех). То је нешто што он стално ради. Заиста немам никакав проблем са тим. Имамо сјајан однос. Знам да се он труди да ми помогне и да извуче најбоље из мене. Уживам што сам део тима који води Жељко Обрадовић.
Упоредио је актуелни тим Партизана са прошлосезонским.
„Прошле године, све до средине сезоне, мало ко је веровао у нас. Онда, од једног момента, почели смо да играмо све боље. Постали смо тим за избегавање. Ове сезоне смо ушли у „рибилдинг“ екипе, отишли су неки играчи, два плејмејкера и најбољи центар Европе уз Тавареса. Искрено, њих двојица су правила разлику прошле сезоне. Отишли су нам Матијас, Јоанис, Данте и Јам. Што се тиче плејмејкера, то је веома важна позиција за систем Партизана, за све… Али, поново градимо тим. Са Понитком, Пи-Џеј Дожиром, Каминским и Јарамазом, мислим да имамо добар тим и добре шансе да играмо боље него прошле сезоне.
Захвалан је, каже на крају, Жељку Обрадовићу што је данас ту где јесте – у оваквом Партизану и што је важан део репрезентације Србије.
„Сазрео сам као особа и као играч уз њега. Доживео сам толико лепих ствари са њим и захвалан сам што је ту да ми помаже да постигнем своје циљеве. Пре свега, да будем репрезентативац Србије. Сребрна медаља коју смо освојили је најважнији тренутак у мојој каријери. Надам се да ће наша генерација инспирисати мное клинце да играју кошарку. Видео сам сву ту еуфорију када сам се вратио у родни Чачак летос. Видео сам децу посвуда, сви терени су били заузети“.
Извор: б92
