Уторак, 27 јан 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултураНасловна 5

Ави Менделсон студентима УЦГ: Усмјерите се на оно што машине не могу – мислите креативно

Журнал
Published: 29. септембар, 2023.
Share
Ави Менделсон, (Фото: УЦГ)
SHARE
Ави Менделсон, (Фото: УЦГ)

На маргинама припрема за предстојећу научну конференцију „Дани дијаспоре и пријатеља Црне Горе 2023“, у октобру, и планирању предстојећих, Универзитет Црне Горе настоји да буде у контакту са респектабилним именима врло актуелних подручја науке.

Једно од таквих имена је Ави Менделсон, професор Технион универзитета који има спој индустријског и академског искуства у неколико различитих области попут рачунарске архитектуре, оперативних система управљања енергијом, поузданости и високо перформантних рачунара. Професор је Универзитетеа Технион, у Израелу, гдје је завршио основне и мастер студије, док је докторирао из рачунарског инжењерства на Универзитету Масачусетс у Амхерсту 1990. године.

У индустрији, био је менаџер програма за академску сарадњу у Microsoft Р&Д Исраел, гдје је покренуо различите иновационе активности међу студентима. Прије тога, радио је 11 година као виши истраживач и главни инжењер у Интелу, мултинационалној компанији која је пионир рачунарства, те је највише позната по производњи процесора. Истиче се као главни архитект функције ЦМП (више језгара на чипу) првих дуал-цоре процесора које је Интел развио. За ово дјело добио је Интел Ацхиевемент Аwард (највишу награду у Интелу). За веб страницу Универзитета Црне Горе, припремили смо кратки интервју с Менделсоном намијењен прије свега студентима УЦГ који желе да крену стазама великих.

Која је суштина вашег главног достигнућа у домену истраживања високе технологије и какве су шире научне, техничке и друштвене импликације резултата које сте генерисали у прошлости?

АВИ МЕНДЕЛСОН: Вјерујем да је суштина мојих успјеха способност сагледавања шире перспективе, бављење интердисциплинарним истраживањем и инспирисање младих професионалаца/научника да вјерују у своје увјерење и тако остваре оно што се чини „немогућим“.

По вашем мишљењу, који су главни изазови дизајнирања чипова у малој земљи, с циљем подршке економском развоју и потребама економије?

АВИ МЕНДЕЛСОН: С једне стране, дизајн чипова је глобалан, па можете радити или стварати за интернационалне компаније које се налазе у вашем граду. Но, с друге стране, важно је успоставити сарадњу с другима како бисте остварили напредак. Стога препоручујем да се укључите у (или оснујете сопствено) академско/индустријско удружење, учествујете у конференцијама и постанете дио веће (најбоље, међународне) заједнице.

Које би требале бити главне образовне стазе које би правилно могле припремити инжењере и научнике за мисије дизајнирања и производње чипова?

АВИ МЕНДЕЛСОН: Студенти морају имати на уму да ће вјероватно промијенити (или бити присиљени да промијене) свој главни фокус рада барем три четири пута током своје каријере. Зато су основне ствари (математика, физика и филозофија) есенцијалне за ваш други посао (и онај наредни који долази после њега). Студенти треба такође да знају да ће машине замијенити сваки задатак који може бити аутоматизован, прије или касније. Дакле, усмјерите се на задатке које машине не могу обављати, као што је креативно размишљање, интеракција са људима, и тако даље…

Који би био ваш драгоцјен савјет који би се могао сматрати пријатељским савјетом за нас?

АВИ МЕНДЕЛСОН: Моје мишљење је сљедеће:

  • Основе су есенцијалне (математика, физика и филозофија).
  • Људи (а посебно менаџери) никада вас неће цијенити више него што цијените сами себе –> будите креативни и увијек вјерујте да „можете успјети“.
  • Ако вас посао (истраживање) који радите престане занимати, не бојте се да га промијените.
  • Никада немојте престати учити (постоји много онлајн курсева, неки од њих су одлични).
  • „Отворите се према умјетности, музици, књижевности, историји и слично. То ће проширити ваше видике, а нове идеје, повезане с вашим послом/истраживањем, можете открити док свирате музику или уживате у доброј књизи.“

Извор: Универзитет Црне Горе

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Митрополит Јоаникије: Војска Црне Горе учинила велико дјело
Next Article Програм у част Здравка Велимировића у Котору

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Митровданак, хајдучки растанак…

Наша епска поезија је сликовито описала и омеђила дејство хајдука, наших најхрабријих предака, у периоду…

By Журнал

Мило Ломпар: Народу под окупацијом тешко је стварати културну политику

Пише: Бранислав Предојевић Као тема свакако да постоји, а као стварност, извесно је да не…

By Журнал

Рафаел П. П. Досон: Крај историје и повратак геополитике

Пише: Рафаел П. П. Досон Превод: Журнал У својој књизи Крај историје и последњи човјек…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Насловна 5Политика

Хамас против Израела: Рат који може да запали читав Блиски исток

By Журнал
Култура

Фељтон – лажни мит о ,,Начертанију“ као тајном српском спису: Људевит Гај је био сардник канцелара Метерниха и за то је био добро плаћен

By Журнал
Друштво

Дани опасних маневара на Пацифику – носачи авиона, двогледи и пројектили

By Журнал
ДруштвоМозаик

Како живе Аргентинци са инфлацијом од 211,4 одсто?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?