На Тргу слободе, у оквиру Фестивала књига Ауто(р) на корзу, чији су организатори Удружење издавача и књижара Црне Горе и Књижара „Ободско слово“ из Подгорице, представљена су „Сабрана дјела Блажа Шћепановића“.
Блажо Шћепановић је био југословенски пјесник. Трагично је настрадао на самом почетку пјесничке каријере, у 32. години. За собом је оставио неколико збирки поезије, а најпознатија је “Смрћу против смрти”, коју је написао заједно са српским пјесником Бранко Миљковићем. Захваљујући оснивачу и директору издавачке куће ННК Интернационал из Београда, Мирославу Дамјановићу, прошле године су из штампе изашла “Сабрана дјела Блажа Шћепановића”, која представљају свеобухватан приказ рада једног од најзначајнијих модернистичких пјесника 20. вијека. Ова збирка, која садржи његову поезију, есеје, новинске чланке и кратку прозу, пружа јединствен увид у креативни гениј аутора, који је обликовао читаве генерације књижевника.
“У почетку сам мислио да је то сувише лак посао. Објавићу три или до пет збирки пјесама које је он објавио и у томе ће се састојати и мој труд. Међутим, моје ангажовање и истраживање рада Блажа Шћепановића по библиотекама – Универзитетској библиотеци у Београду и Народној библиотеци у Београду- видио сам да рад Блажа Шћепановића није само пјесништво, јер је писао и кратке приче, које су, по мом личном и скромном увидјењу, јако добре. Писао је књижевну критику и есеје. Тај обимни рад трајао је отприлике четири године. И као што видите, испред вас су Сабрана дјела Блажа Шћепановића”, казао је Дамјановић.
Шћепановић је аутор збирки поезије “Лобање у трави”, “Ивицом земље змија”, “Смрћу против смрти”, “Црвена зора времена”, “Златна шума”. Многе од његових пјесама објављене су у тадашњој периодици, а за многе је непознаница да је писао и приче, књижевну критику и есеје, који су сакупљени и објављени у овом издању, казала је пјесникиња Драгица Ужарева.
“Након његове смрти, средином 70-их, објављене су две његове рукописне књиге, дакле књиге које су објављене постхумно, али су биле скоро сасвим довршене, и после тога мук. Нема скоро ни једна антологија послератне српске поезије која није навела једну или две Шчепановићеве песме, али по обичају прештампаване су две, три исте песме, тако да је он присутан именом, али његово дело је негде потпуно заборављено. И утолико је драгоценији подвиг који је учинила издавачка кућа ННК Интернационал, јер је сабрала на једно место све што је Блажо Шћепановић за свог кратког живота створио. То је књиге која пружа могућност како истраживачима, тако и обичном читаоцу, да хронолошки прате његово стваралаштво, посебно када је реч о поезији”, истакла је Ужарева.
Одабране фрагменте из Шчепановићевих дјела казивали су професор Михаило Перошевић и медијаторка књижевног сегмента Фестивала “Ауто(р) на корзу”, пјесникиња Милица Бакрач.
Извор: РТНК
