Задржавање и прогон Џулијена Асанжа уништава сваку претпоставку постојања владавине права слободног новинарства. Незаконитости које су прихватиле власти Еквадора, Велике Британије, Шведске и САД-а су предсказање нечега врло злокобног. Оне нас упозоравају на надолазећи свет у којем ће интерни рад, злоупотребе, корупција, лажи и злочини, посебно ратни злочини, који су извршени од стране корпоративних држава и глобалне владајуће елите, бити скривани од јавности. Оне нас упозоравају на свет у којем ће они који имају храбрости и интегритета да откривају злоупотребе бити прогањани, мучени, подвргавани лажним суђењима и доживотно затворани у самице.
Оне нас упозоравају на Орвеловску дистопију у којој ће се вести заменити пропагандом, глупостима и забавом. Легално линчовање Џулијена, бојим се, означава званични почетак корпоративног тоталитаризма који ће дефинисати наш живот. Под којем закону је еквадорски председник Ленин Морено хировито окончао Џулијеново право азила као политичког избеглице? Под којим законом је Морено британској полицији одобрио да уђе у еквадорску амбасаду – дипломатски санкционирани суверени териториј – и ухапси натурализованог грађанина Еквадора?
Под којем закону је бивши председник Доналд Трамп криминализовао новинарство и захтевао изручење Џулијена, који није држављанин САД-а и чија новинарска организација нема сједиште у Сједињеним Државама? Под којим законом је Ц.И.А. прекршила привилегију адвоката-клијента, прислушкивала и снимала све Џулијенове дигиталне и вербалне разговоре са његовим адвокатима и планирала да га отме из амбасаде и убије? Корпоративна држава установљена права уништава путем судске одлуке.
Тако имамо право на приватност, а заправо је немамо. Тако имамо “слободне” изборе финансиране корпоративним новцем, које прати послушни корпоративни медији под жељезним корпоративним наџором. Тако имамо законодавни процес у којем корпоративни лобисти пишу законодавство, а политичари подложни корпоративној власти гласају за њега. Тако имамо право на правичан поступак без правичног поступка.
Тако имамо владу – чија је основна одговорност заштитити грађане – која наређује и извршава атентат на своје грађане, попут муслиманског имама Анвара ал-Авлакија и његовог 16-годишњег сина. Тако имамо новинаре који имају право да објављују тајне информације, а најважнији издавач наше генерације седи у самици високосигурносног затвора чекајући изручење у САД. Психолошко мучење Џулијена Асанжа документовано од стране Нилса Мелцера, посебног известиоца УН-а за тортуру – подсећа на сламање дисидента Винстона Смита у роману Џорџа Орвела “1984”.
Гестапо је ломио кости. Источно-немачка Штази је ломила душе. Ми смо усавршили грубље облике мучења како бисмо уништили душе и тела. То је ефикасније. То је оно што раде Џулиену, постепено нарушавајући његово физичко и психолошко здравље. То је егзекуција у успореном снимку. То је намерно. Јулиан је провео већи део времена у изолацији, често је под седативима и ускраћено му је лечење за разне физичке тегобе. Редовно му се ускраћује приступ адвокатима. Изгубио је много килограма, доживео благи мождани удар, док је био смештен у затворску болницу – коју затвореници зову паклена крила – јер је суицидалан, био је дуже време у продуженој изолацији, посматран док удара главом о зид и халуцинира. То је наша верзија Орвелове страшне Собе 101.
Џулијен је обележен за елиминацију од стране ЦИА након што су он и ВикиЛикс објавили документе познате као Ваулт 7, који су открили кибернетички ратни арсенал ЦИА.-е, који укључује десетине вируса, тројанаца и малњаре контролних система дизајнираних да искористе широк спектар америчких и европских корпоративних производа, укључујући Ајфон од Епл-а, Андроид од Гугл-а, Виндоус од Мајкрософт-а и чак Самсунг-ове паметне телевизоре, који се могу претворити у прикривене микрофоне, чак и када изгледа да су искључени.
Провео сам два десетљећа као страни дописник. Видио сам како се брутални алати репресије тестирају на онима које Франц Фанон назива “презрени на свијету”. Од свог оснивања, Ц.И.А. је проводила атентате, пучеве, мучења, клеветничке пропагандне кампање, уцјене, илегалну шпијунажу и злоупотребу, чак и америчких држављана, активности које су откривене 1975. године тијеком саслушања Черчевог комитета у Сенату и Комитета Пике у Представничком дому. Сви ти злочини, посебно након напада 11. септембра, понављају се у осветничком маниру. ЦИА. има своје наоружане јединице и програме беспилотних летјелица, одреде смрти и огроман архипелаг глобалних “црних локација” на којима су отете жртве мучене и нестале.
САД издваја тајни црни прорачун од око 50 милијарди долара годишње како би сакрио више врста тајних пројеката које проводе Национална сигурносна агенција, Ц.И.А. и друге обавјештајне агенције, уобичајено изван наџора Конгреса. ЦИА. има добро подмазану апаратуру, због чега је, након што је већ успостављен систем 24-сатног видео наџора Џулијена у еквадорском велепосланству у Лондону, прилично природно расправљао о његовој отмици и убиству. То је њихов посао.
Сенатор Френк Черч је – након што је прегледао тешко цензуриране Ц.И.А. документе које је објавио његов одбор – дефинисао “тајну активност” Ц.И.А.-е као “семантичку камуфлажу за убијства, присиле, уцене, подмићивање, ширење лажи и дружење с познатим мучитељима и међународним терористима”. Бојте се господара лутака, а не лутака. Они су унутрашњи непријатељ.
Ово је борба за Џулијена, којег познајем и поштујем. То је борба за његову породицу, која неуморно ради на његову ослобађању. То је борба за владавину права. То је борба за слободу штампе. То је борба за спас онога што је остало од наше нестајуће демократије. И то је борба коју не смијемо изгубити.
Крис Хеџис
Извор: Преокрет
