Пише: Мића Вујичић
Мода је имати „исправан став“. Али средња класа нашла се у кризи када су је друштвене мреже запљуснуле обиљем нових феномена. Читање? Чињенице? Темељно знање? Не! Требало је на брзину формирати мишљење о свему – каже за Радар аутор Данинг-Кругеровог ефекта
Усред топлотног таласа у Шведској, главни јунак дела Данинг-Кругеров ефекат Андреса Ступендала, објављеног у издавачкој кући Хеликс у преводу Николе Перишића, покушава да напише роман. Поред осталог, рачуна на савете Стивена Кинга, дате у бисеру О писању (Вулкан; превод: Владан Стојановић).
Памтите ли најлепша места из тог „кратког приручника“ – „кратког“ зато што је „већина дебелих књига о писању пуна срања“; згоде попут оне с дадиљом? „Често је прдела“, приповеда Кинг. „Понекад би ме, у налету меланхолије, бацила на кревет, опкорачила и спустила гузицу у вуненој хаљини на моје лице.“ Бум! Закључује да га је добро припремила за суочавање с критичарима. Уз то, практиковала је закључавање у плакар. „Боравак у орману није ми нарочито тешко пао. Било је мрачно, али је мирисао на мајчин парфем Коти. Тешио сам се светлосном траком испод врата.“ Пошто није „рикнуо”, вероватно је још тада изашао као писац.
Но, за Ступендала, прозаисту и песника, рођеног 1981, аутора романа Маскарада из 2011 – важнији је Мишел Уелбек. Уелбек се неретко обрушава на свет, па кад фикционализујете налик Уелбеку, идете с ризиком да се цео свет сручи на вас. Аутор кога смо срели у Београду, на Фестивалу савремене скандинавске књижевности, у друштву преводитељке Светлане Тот, очигледно рескира. Гласно одговара да се и сâм пита како писати после тога Француза. „Он је мој идол. Идол мог приповедача. Под његовим сам утицајем.“
Срочена у десет поглавља, на две стотине и тридесет страница, проза је својеврсни дневник тридесетогодишњака коме се свашта врзма по глави. Замишљен је над будућим рукописом, преиспитује политичке ставове, описује везу с девојком Маријом, не прескачући појам из наслова.
Данинг-Кругеров ефекат је когнитивна пристрасност: некомпетентна особа истовремено је неспособна да схвати да је некомпетентна. „Некомпетентна особа, сматрају Данинг и Кругер, прецењује своју компетенцију у већој мери од компетентне, док компетентне особе неретко потцењују сопствене компетенције.“ Нуди пример. Очајно лош молер никада неће прихватити да је дно; надарени занатлија пре ће потценити таленат који има.
„Ако могу да будем потпуно искрен“, прекида нас, „мислио сам да је то добар назив и да ће бесплатно рекламирати књигу. Држао сам да је ово одличан потез с комерцијалне стране, јер се не бавим појмом онолико колико сугерише наслов.“
На 11. страници, приповедач и за Трампа и за Путина каже „да су кретени“. Међутим, наш саговорник истиче да треба пазити с Данинг-Кругеровим ефектом. Код политичара је пре реч о нарцисоидности: „Не значи нужно да је Трамп потпуно некомпетентан. Сигурно постоје области које познаје. Важи за све државнике! Некомпетенција у одређеним областима не значи да не знају ништа, нису нужно идиоти и нису сви зли. Можемо ли да их окарактеришемо као зле у хуманистичком смислу…“
Западни свет тренутно има доста мрачних тенденција зато што мора да се суочи са јако брзим друштвеним мрежама. Поменути изразито муњевити моралистички моменат постаје кључан, па чињенице и темељно знање – какво образовни процес подразумева – бивају мање битни
Лик провоцира од прве реченице, есејизирајући о 12 правила за живот: противотрову за хаос канадског психолога Џордана Б. Питерсона. Помиње и друге типове, Џејмса Бонда, рецимо, џентлмена што ни у сну не би обукао кратке панталоне у великом граду. И Нелсона Мунца из Симпсонових („он је у серији класично проблематично дете које, према Питерсоновом мишљењу, може да функционише као корективно средство за обуздавање слабог и патетичног понашања“).
Диви се насилницима?! – понављамо питање једног епизодисте.
„Питерсон је дуго у Шведској био контроверзна личност“, напомиње. „У дневним новинама често је представљано да је особа с фашистичким идејама. Да велича људе који злостављају друге и брани мобинг. Оценио сам да је то прилично неизбалансиран приступ читавој тематици. Након што сам га прочитао и одслушао предавања, учинило ми се да има више хуманости него што новинари желе да признају.“ С те стране, био је интересантан, особа какву вреди даље истражити. „Врло ексцентричан! Писао сам и пратио – био је близу смрти због неправилног узимања лека.“
Његошев дан у раљама медијске тривијалности и политичке коректности
Без сумње, храни се замкама политичке коректности.
Крупна тема: „У Шведској је веома битно бити политички коректан, посебно за образовану средњу класу. Држати се коректне слике света. Но, појава друштвених мрежа донела је многе нове феномене и одједном брдо ствари о којима је требало имати суд. Требало је формирати политички коректне ставове. Практично се створила криза. Било је толико тога о чему треба утврдити гледиште. Образовни идеал буржоазије, средње класе, замењен је врстом политички коректног морализма.“
Чим смо дотакли „класе“, додао је да управо Уелбек говори о позадинским дешавањима и протестима у либералној демократији.
Његов писац-почетник дебатује с пријатељем, историчарем идеја, о радницима; „обичним шљакерима“ спремним да на првим изборима гласају за националистичке партије.
„Не скривам утицај француског мислиоца Жака Елила, аутора Пропаганде. Наводи да су људи с добрим образовањем, какав јесте већи део средње класе, зависнији од пропаганде него они други, мање изложени медијима, праћењу свих актуелности. Контроверзно! За њих је важно да имају исправна осећања и размишљања око сваке вести коју чују. То доводи до проблема описаног у Данингу. У истом трену будете суочени с безброј феномена и треба да имате своје виђење о свему.“
На фестивалу Белдокс гледали смо филм Hardly Working. У њему је приказан „живот“ дигиталних статиста у играма. Ви покрећете играча, али шта је с програмираним типом на екрану који непрекидно механички помера метлу и изговара исте компјутерски контролисане реплике.
Ступендал је осму целину назвао „Are you an NPC?“.
Положај „деперсонализованог“ и „дереализованог“ грађанина у позном капитализму упоредио је са тим non-player ликом.
У фусноти смо сазнали да термин од 2016. уједно јесте метафора за одређени тип људи на платформама који исказују нелагоду када прекинете статус кво и отворите стварну дискусију.
Читамо: „Запад би заиста могао да пропадне због онога у шта је ненаслућена контрареакција касног капитализма претворила грађанина. Он је сада био готово искључиво конзумент, а његов идентитет у својству конзумента… Осећај човечанства да има заједнички задатак и заједничку одговорност испарио је од осамдесетих година… Култура усредсређена на индивидуу и его која је настала у метрополама западног света проширила се по свету као сифилис…“
„Западни свет тренутно има доста мрачних тенденција зато што мора да се суочи са јако брзим друштвеним мрежама“, објашњава за Радар. „Поменути изразито муњевити моралистички моменат постаје кључан, па чињенице и темељно знање – какво образовни процес подразумева – бивају мање битни. Шта је с буржоазијом? Мењају се улоге. Погледајте! Нарочито млађи мушкарци читају много мање него раније. Показало се да студенти каткад на универзитету не могу да прочитају ни једну целу књигу изван програма. ’Није било потребе…’ Осим улога, промене су видљиве и у оквирима понашања унутар групе, у оквирима средње класе. Постају неписмени у практичним стварима јер никад нису морали да их раде. Ужасан развој догађаја.“
Извор: Радар
