Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Министар правде одавно игра по живцима грађана својим набуситим ставом са висина умишљености. Без пардона и уважавања другог, размеће се својим вискоумљем. Брутално се обрачунава са неистомишљеницима. До те мјере да су га већ по неколико пута јавно опоменули и предсједник и премијер. Ко зна због чега, скретања пажње са горућих тема или из жеље да манифестује објективан приступ стварима, Андреј Миловић је прозвао црквено свештенство за криминалне радње. Додуше – једног, али толико неидентификованог, и толико уопштено прекореног ( до 9 „чита литургију“ од 9 – криминалац) да се цијела Црква осјетила прозваном. Због помињања литургије, прозваност је осјетила СПЦ.
Ево, испоставља се да у питању није био свештеник, него прости монах (разлика у ингеренцијама, и у улози унутар Цркве – веома битна) иако га је министар правде погрешно ословио, и изгледа да није било ни ријечи о процесу помиловања, него рехабилитације. Разлику би управо требао да зна г. Миловић.
Али, чини се да не зна. Али то га незнање не зауставља. Све више пропуста и фаулова, а све напраситији наступи младог министра. Не слути на добро… по њега и његову политичку каријеру…
До читања у сљедећем броју.
