Пише: Андреј Ивањи
У среду увече се на позив студената протестовало у Београду, Новом Саду, Нишу, Крушевцу, Смедереву, Ужицу, Чачку, Панчеву, Лазаревцу, Врбасу… Ноћ су обележили окршаји демонстраната са присталицима Српске напредне странке, групама мушкараца које су напредњаци ангажовали да појачају њихове редове и специјалним јединицама полиције. Трвење између оних који захтевају владавину права и оних који бране владавину Александра Вучића и СНС-а ушло је у нову фазу. Јутро после може да се извуче шест закључака.
Прво Разголићено је да се ради о конфронтацији партије која је зајахала државу и грађана који хоће да је збаце са власти. Александар Вучић се у два наврата појављивао у јавности, не као шеф државе, већ као вођа Српске напредне странке који је страначким одредима дао зелено светло да се побију са његовим противницима. Логично је да се у партијској држави протестује испред подружница СНС-а који је заузео државне институције и у чијем се врху доносе све одлуке.
Друго Жандармерија, Полицијска бригада и Интервентна јединица полиције немају капацитета да обезбеде ред и мир када се протести истовремено одржавају у више места у Србији, а у већим градовима на више локација. Због мањка људства приморани су да исучу пендреке и млате демонстранте, када добију наређење да их растерају, у нади да ће се разбежати. Да су наишли на отпор људи који протестују, не би могли да их потисну. То је било видљиво у улицима Краља Милана и Немањиној у Београду.
Треће Ако су преко ноћи, усред августа, организовани овакви протести са оволиким бројем људи, намеће се питање шта ће бити у септембру када се протести буду унапред планирали и грађани врате са одмора.
Четврто Простора за дијалог побуњених грађана и оних који владају Србијом више нема. Граница је пређена када су на сцену отворено изашле паравојне формације Српске напредне странке под заштитом врха полиције.
Пето У побуњеном делу друштва страх се потпуно распршио и уступио место бесу. Ескалација насиља лебди у ваздуху и вероватнија је од смиривања ситуације.
Шесто Уз сву уздржаност западних лидера, сцене какве су у уторак и среду обележиле Србију не могу да игноришу. Видљиво је да се Вучићу измиће власт под ногама, да он више није велики, вољени вођа у једној демократској земљи који све држи под контролом, каквим се представља, већ аутократа који се претвара у Лукашенка који више од девет месеци не може да изађе на крај са побуњеним делом друштва.
Извор: Време
