Пише: Андреј Ивањи
Ако дозволимо да ова студентска побуна поједе своју децу, треба да се завучемо у пацовску рупу и више никада из ње не изађемо
Наша револуција не једе своју децу, али одрасли боље нека се припазе, гласио је један афоризам у Титовој Југославији.
У побуни којој присуствујемо у Србији наша деца морају да се пазе, они носе ову револуцију за правду и правну државу на својим леђима. Њих плаћене вуцибатине називају плаћеницима, унутрашњим непријатељима, антисрпским елементима, прете им, пребројавају их, региструју, праве досијее.
Наша деца на улицама морају да се прибојавају да ли ће нека пинковима и информерима задојена будала да их гази, да ли ће Александар Вучић дати наређење напредњачким батинашима да крену у акцију.
Наша деца су изложена шибицарским манипулацијама, олајавању олоша, увредема које бљују председник и његови министри, најмоћнији људи у земљи.
И ми то гледамо и слушамо и шта? Дирнути смо, сузице пуштамо док пешаче од Београда до Новог Сада, ах како је дивна ова младост.
Старији који желе промене у овој наглавачке обрнутој земљи се све време сакривају иза студената и средњошколаца. Они блокирају факултете, они заузимају школе, они излазе на улице, они покрећу акције, они су изложени, њих ова ђубрад од квази медија таргетира.
Како је могуће да до сада одрасли људи нису искорачили, спремни да приме метак који је тој деци намењен? Ти млади људи који су продрмали Србију, учмалу у напредњачкој ненормалности – сви они су наша даца.
Зашто универзитетски професори не ступе у генерални штрајк, па да они буду на удару напада, а не студенти? Наставници, судије, тужитељи, полицајци, војници, пилоти, возачи, радници, сељаци… Сви они који у Вучићу не виде месију, већ лажног пророка, који немају користи од овог пљачкашког система, који су прозрели Потемкинова села и лажи.
Не постоји више ни један изговор. Као, види како добру ствар раде, како су супер, не треба да се мешамо.
Студенти у блокади су изложени баражној ватри, а само је питање процене СНС врхушке, када то неће бити само метафора за вербалне и спорадичне нападе.
Ова револција прети да поједе своју дацу, а ако ми одрасли то дозволимо, треба да се завучемо у пацовску рупу и више никада из ње не изађемо.
Извор: Време
