Пише: Филип Драговић
Донекле је извјештај АНБ (или оно што смо из медијске интерпретације могли прочитати ) морао бити језички одређенији. Мислим, ако је ова обавјештајно-безбједоносна структура морала да се оглашава (одговара, ваљда, на новинарске упите) имала је, у том случају, двије опције. Или да буде „удбашки“ штура и да саопшти нешто типа „пратимо све и не брините“ или да, ако је већ кренула да црта (придјевима и прилозима) разне опасне друштвене групе, да буде мало издашнија у описима.
Овако је испало да држави ЦГ потенцијални проблем долази од десничара који су заодјенути у хуманитарне послове, па још мало зачињено „религиозним разноликостима“ и – „готов чича Глиша“. Пардон „чича Дража“.
Двосмислени и непотпуни прозни есеј АНБ-оваца оставља утисак бајате заоставштине Душка Марковића, у којој нам главну опасност праве „православна братства“ и „удружења за Космет“. Ето на то се своди ово „цртање мета“ удружењима које надзире АНБ.
А да су били само мало прецизнији, могли су и морали (!!) навести како се разни десничари и екстремисти скривају (ма шта скривају??? не могу бити безочнији ни очигледнији) иза „СУБНОР-А“, па онда „НОБ-А“ и бројних „антифашистичких“ поклича и урлика од којих цивилизован човјек, попут градоначелника Мујовића, не може доћи до ријечи, на јавном скупу, званичној манифестацији.
У та „антифашистичка“ и наводно „љевичарска“ удружења спадају и они којима није много недостајало да у име „анти-клерикализма“ започну оружани сукоб на Крушевом Ждријелу 2021., близу Цетиња.
Уз овакву наративну прецизност, АНБ би оставио много убједљивији утисак да професионално брине о баш свим декадентним појавама у црногорском друштву.
