Први пут након освајања власти 2012. године Српска напредна странка није била убjедљива, као на примjер на посљедњим парламентарним изборима. На референдуму у недељу о променама устава, опција „за”, коју је заговарала владајућа СНС освојила је око 60, док је оних који су против промена било 40 одсто и посматрано на тај начин ствари се нису превише промијениле у односу на посљедњу деценију.
Међутим, када се изађе из тих апсолутних бројева ствари не делују тако једноставно, пре свега због чињенице да су у Београду, Новом Саду и Нишу грађани у већој мери подржали позив опозиционих странака да гласају против промена устава Србије.
У Београду је, примера ради против промена устава гласало 55, а за промене 45 одсто изашлих и како оцењује директор Центра за практичну политику Драган Поповић, „показало се да када СНС не мобилише државну и партијску силу – резултати гласања су прилично неизвесни”:
По први пут имате бар неку врсту наде да постоји алтернатива. Јер није исто када власт на изборима освоји 55 посто, опозиција освоји 15, а онда се оно остало разбије на хиљаду елемената који имају по два посто. Није исто као када опција која је против власти добије 40 посто. У том смислу мислим да је ово охрабрење и мислим да треба, да просто даје једну шансу која не мора да се искористи, али даје шансу опозицији да схвати да је могуће борити се, можда ће неке људе мало да охрабри, можда ће да мотивише неке људе.
По мишљењу Зорана Гавриловића из Бироа за друштвена истраживања (Бироди) резултати референдума говоре о својеврсној подељености унутар бирачког тела Србије на Београд и веће градове наспрам унутрашњости.
И очито је, како каже у разговору за Глас Америке, да они грађани који су имали више информација – су у ствари гласали против тих реформи:
Или СНС, односно власт није препознала овај устав као битан, па да подигне своју машину за гласање јер је хтела да овај референдум прође испод радара јавности. Или са друге стране да имамо један феномен да су се гласачи СНС-а, поготову они који нису чланови странака и нису интересно повезани са СНС-ом, су остали код куће. И да је ова препозитивна кампања и сликање Србије као раја на земљи и извесност победе, непобедивог Вучића их је оставила код куће. И то је феномен који се десио и 2012. године када је Демократска странка изгубила изборе.
Иако је био задовољан резултатима референдума, председник СНС-а Александар Вучић у синоћном обраћању након првог пребројавања гласова није крио да је имао проблема и своје родитеље да убеди да изађу на референдум и гласају “за”, као и да је међу члановима и симпатизерима СНС-а било највише опортунизма и неодговорности.
Са друге стране, саговорници Гласа Америке сматрају да је превише једноставно пресликати резултате са референдума на изборе који се очекују 3. априла, али да недељни референдум ипак нешто показује – иако ће на изборима бити много теже за опозицију:
“За изборе сви јавни ресурси биће у функцији СНС-а – од буџета, преко јавних предузећа до комплетне инфраструктуре коју има држава, а не странка. Укључујући и полицију, ДБ итд. Ништа ово није потврдило, али јесте наговештај да је могуће борити се. Ја и даље мислим да смо ми далеко од тога да режим Александра Вучића изгуби изборе, мислим да нисмо близу том сценарију, али мислим да априлски избори могу да буду прилика да ојача алтернатива. Да ојача, да се формулише и да се спреми за неку следећу прилику, која могу да буду избори, а може да буде и нешто ванредно. Увек је непредвидива политичка ситуација у свим ауторитарним режимима, па и у Србији”, каже Поповић, док Зоран Гавриловић најављује да ће Бироди ускоро изаћи са анализом и поређењем резултата јучерашњег референдума са последњим изборима 2020. године:
“Мислим да би опозиција направила грдну грешку ако би правила ражањ за зеца који је у шуми. Оно што је кључна ствар и то је просто негде битно, а то је да се опозиција не договори толико о заједничком изласку на изборе, мада је јако битно да не буде пропалих гласова, односно оних листа које ће остати испод црте, колико је битно да се договоре макар на нивоу Београда о контроли изборног процеса”.
Говорећи о необичној ситуацији у којој је председник државе у страначким просторијама преузео улогу Републичке изборне комисије (РИK) и грађанима саопштавао прве резултате референдума, Гавриловић сматра да је Александар Вучић прекршио чланове 40 и 41 Закона о спречавању корупције, као и сам устав:
“Грађани Србије су јуче гласали за унапређење поделе власти, односно самосталност судске гране власти, а са друге стране та конференција за штампу је у ствари била приказ спајања партије и државе. Што је иначе по Уставу Србије, чланом 5, ставу три – противно да политичке странке раде посао државних органа. Очито да је овде било интенције да председник Републике као председник странке уради посао РИK-а”, каже Гавриловић и додаје да у уставу Србије постоји одредница која регулише сукоб интереса и забрањује јавним функционерима да се баве својим приватним интересима, а политичке странке јесу зона приватног.
Kако сматра Драган Поповић, потез Александра Вучића личи на “ритуално понижавање институција Србије”:
“Више нико и не рачуна да је то некакава озбиљна институција, што је јако опасно. Јер РИK контролише целокупан изборни процес, тако да је врло опасно такву институцију ставити у позицију, толико је понизити да тако кажем и довести до тога да више нико не верује тој институцији.”
Извор: Глас Америке
