Криза на северу Косова траје већ три недеље, а излаз из ње још увек се не види, ни након боравка европског и америчког двојца изасланика у Приштини и у Београду, Габријела Ескобара и Мирослава Лајчака.
Лајчак и Ескобар су Куртију представили предлог међународне заједнице са три главне тачке – деескалација на терену, што скорије одржавање избора на северу и повратак дијалогу и процесу нормализације. Ескобар је поручио да напетости морају одмах да се смире, а то значи „да се надамо да градоначелници неће покушати да користе те зграде општина и да ће се косовска полиција повући из зграда, али и да српски демонстранти напусте те локације“. Он је поручио да је потребно одржавање нових избора, и када до њих дође, „Срби би требало да на њима учествују без икаквих предуслова“.
Тешко је било да се не примети незадовољство и љутњу Габријела Ескобара које је чак из Приштине донео са собом у Београд, а које смо, рекло би се, ретко били у прилици да видимо на његовом лицу за деценије балканске дипломатске службе. Амерички изасланик је, чини се, наишао на неочекивани, потпуно нефлексибилан зид одбијања у косовској влади за све иницијативе које је донео са собом. Аљбин Курти, рекло би се, не сматра да је „изасланик“ чаробна улога која ће да промени или ублажи његове ставове. Било је то јасно од почетка, када је Курти пустио своје госте да га чекају у овако важном питању, док је он уживао на фудбалској утакмици. Све остало само су биле варијације оваквог става. Курти је настојао да демонстрира да га нимало не импресионирају најаве да ће ЗСО бити направљена са њим или без њега или да има само два дана да се одлучи како ће да се постави према америчким захтевима, пре него што се уведу санкције.
Одмах затим је наговестио да „окретање леђа“ овим предлозима значи „окретање леђа евопском предлогу, значи окретање леђа ЕУ, а ту је и Уједињено Краљевство и САД“. Додао је да “ако Приштина не жели партнерство, да ће се онда удаљити од савеза са НАТО-ом, што је само по себи велика последица“. Ако Косово жели у процес евроатлантских интеграција, мора то да испуни. Питање је да ли ће се остварити сада или у оквиру неке будуће владе, поручио је амерички дипломата, а за Куртија је рекао да је „појединац“ који „нема инстинкт сарадње и координације“.
Добар познавалац региона, Данијел Фрид, навео је да је Курти је успео да „наруши односе са САД без икаквог интереса који може да идентификује“. „Мислим да је направио грешку у процени. Он дефинише суверенитет Косова на начин да осећа да не може да тражи ништа осим максимума. И тиме је погоршао лошу ситуацију. Свађа са Американцима штети интересима Косова на начин који ја не разумем, описао је Фрид.
Курти, како сада ствари стоје, изгледа да неће попустити у свим питањима на начин на који се од њега тражи, а ако то треба да изгледа као јавна капитулација и понижење, онда неће попустити уопште. По свом односу „ с висине“ према представницима америчке администрације, он је данас јединствени политичар у Европи, а да није из „проруског табора“. Он је два пута америчким представницима демонстрирао да је његова позиција супериорнија од њихове.
И амбасадору Ховенијеру и Габријелу Ескобару поручио је да је он изабран народном вољом, а да су они само бирократе у неком апарату. Не види се да захтеви САД наилазе на подршку, не само Куртија, него и председнице Вјосе Османи. И она, иако несумњиво ужива више поверења у америчким круговима од Куртија, није спремна да прихвати Ескобарову поруку, него га упућује да решење потражи на другом шалтеру, рецимо да обезбеди да 20 одсто бирача напише петицију и тако затражи нове изборе, јер изгледа да на Косову понестаје креативности за другачија и ефикаснија решења.
Иако са америчке стране истовремено стижу ултиматуми и „шаргарепе“, не изгледа као да постоје услови да се Курти врати на америчке позиције, јер је прешао линије са којих је могућно повезати распаране нити без штете по властиту репутацију кредибилитет код свог бирачког тела.
Већ је објављено шта би уследило уколико Косово не пристане на захтеве које је изнео Ескобар. То би наводно било проглашење косовских званичника персонама нон-грата, повратак севера Косова у стање пре 2004. године, када је КФОР имао потпуну контролу, блокирање финансија из САД и ЕУ, пасиван однос према кампањи Србије за отпризнавање Косова, блокирање улазака у међународне организације и евентуално искључење Косова из било које међународне организације чији је већ део – неке су од санкција трансатлантске заједнице, подељене у две фазе, ако косовски премијер Курти одбије захтеве САД и ЕУ које је добио приликом посете Ескобара и Лајчака, Приштини.
Иако се чини да се Курти понаша ирационално, он вероватно има у виду две ствари на којима заснива своје понашање. Прва је уверење да су Американци за три деценије у Косово уложили толико политичког и финансијског капитала, али и свог престижа, да би све то сада претворили у „прах и пепео“. Он зна да се политика тако не води. Зато упорно и релативизује садашњи однос, претварајући га у “неспоразум” са неким изасланицима, док су у ствари, како је рекао, “односи са ЕУ И САД одлични”. Друга, дугорочнија идеја коју он има у виду, јесте будућност албанског корпуса на Балкану. Курти јасно пред собом има уједињену, “велику Албанију” за коју се бори и за коју је уверен да ће се појавити за 20, 30 или 40 година. Он верује да ће га снага албанске националне идеје држати на политичкој сцени све дотле док се ове идеје не остваре.
Какво је расположење косовских бирача могао је да се стекне утисак из недавног истраживања које је објавио амерички Републикански институт. На питање у којим стварима не сме да се чине компромиси чак и ако би они допринели побољшању функционалности Косова, 80 одсто испитаних одговорило је да су то питања националног идентитета и стварање Заједнице српских општина, што је скоро дупло повећање у поређењу са истраживањем из 2021, а чак 84 одсто испитаних је тражило да се не чине уступци у дијалогу са Србијом, што је повећање од 34 одсто у поређењу са истраживањем 2021.
Нормализацију односа са Србијом 44 одсто очекује у року од 5 година, 11 одсто у року од годину дана, 14 одсто од 6 до 10 година, више од 15 година очекује 6 одсто, а 11 одсто сматра да односи никада неће бити нормализовани.
Такође, 41 одсто очекује да ће Србија за 5 година да призна независно Косово, њих 8 одсто верује да ће се то догодити за годину дана, 16 одсто од 6 – 10, година, дуже од 15 година сматра 8 одсто док 11 одсто сматра да се то никада неће догодити.
На питање које концесије треба да се дају за признање Косова, 79 одсто је одговорило да не смеју да се дају никакве концесије, а 5 одсто је изабрало стварање етничке српске Заједнице општина.
На питање кога сматрају одговорним за скорашњи пораст тензија, 83 одсто је одговорило да су то Срби, 5 одсто да су Албанци, а 10 одсто обоје. Могућност ескалације у већи сукоб забрињава 55 одсто испитаних.
Ово је, дакле, профил просечног гласача којег Курти по свему судећи жели да представља. Због тога се чини да он иде у правцу нових избора на којима није без шанси да опет потврди своје позиције. То ће опет значити прекид садашњег дијалога, што очигледно нипошто не желе ни ЕУ, ни САД.
Габријел Ескобар сутра подноси свој извештај у Белој кући. „Нисам Куртију дао никакав крајњи рок, оно што сам тражио у Приштини, то је – питао сам који су наредни кораци. Мирослав Лајчак и ја смо рекли да након ове посете морамо да поднесемо извештаје. Бела кућа од мене тражи да у петак дам најновије информације о томе шта се дешава, а и он (Лајчак) мора да извести Ђузепа Бореља шта се дешава.
Али, то је наредни корак за мене, није крајњи рок. На основу наредног извештаја, донећемо неке одлуке о будућности, али није никакав крајњи рок ни за кога“, навео је Ескобар.
У етапама дијалога и преговора неко даје, неко узима. Овога пута, на Куртијевој страни је да нешто да, а то је Заједница српских општина. Али, да би показали како нерадо чине уступке, преговарачи затежу нит колико год могу. Ствар је њиховог знања и умећа да затегну што више, али да се жица не прекине. Куртијев „хазард“ је ризичан, јер ако се жица, прекине, некада и она и преговарач заврше у провалији.
Драган Бисенић
Извор: Косово Онлајн
