Više od 40 odsto radio slušanja se obavlja u automobilu. Mislim da se AM radio suočava sa potencijalnom egzistencijalnom pretnjom
U Sjedinjenim Državama postoji konstantni pad broja AM radio stanica, koje uglavnom emituju na srednjim talasima. Tokom decenija, urbani i tradicionalni radiodifuzni operateri prešli su na emitovanje na tzv. ultrakratkim talasima, putem FM tehnologije, koja ima bolji audio kvalitet, iako je domet tih radio stanica ograničen.
Međutim, postoji nova pretnja za preostale AM radio stanice. Neki proizvođači automobila više ne žele da ugrađuju AM radio predajnike u svoje automobile, smatrajući ih zastarelim. U Teksasu, neke tradicionalne ruralne stanice, kao i one koje emituju na drugim jezicima osim engleskog u velikim gradovima, koriste tu stariju tehnologiju.
Nensi i Tod Vejlen su vlasnici radio stanice u Dimitu u Teksasu. Oni su ujedno i osoblje koje prodaje reklame koje obezbeđuju ukupan prihod, i povremeno uklanjaju pacove koje je usmrtio strujni udar od 500-vatnog odašiljača stanice.
Nensi, suvlasnica radija KDHN, kaže da su oni došli u Dimit i rekli ljudima da žele da daju gradu nešto na šta može da bude ponosan: „Ono što smo uradili i ono što nastavljamo da radimo je da obezbedimo, ne samo za Dimit, već za sve male gradove u ovom području koji više nemaju lokalne radio stanice“.
Nedavno su neki proizvođači automobila saopštili planove da se AM radio prijemnici više ne ugrađuju u nova vozila, tvrdeći da električni motori izazivaju smetnje u prijemu, što onemogućava slušanje i time čini AM tehnologiju zastarelom. Mediji i zakonodavci, kao što je senatorka Ejmi Klobučar iz Minesote, žele da se AM prijemnici i dalje instaliraju u svim novim automobilima i kamionima koji se prodaju u Americi.
“Mislim da oni ne razumeju koliko je AM radio važan ljudima danas“, smatra Klobučar.
Među takvima je menadžer silosa za žitarice Rodni Hanter. On kaže da su vesti o kukuruzu, pamuku, pšenici i stoci kritične u radijusu od 160 kilometara koliki je domet radija Vejlenovih.
“Najmanje tri farmera su danas zvali i rekli da su čuli na radiju da je tržište poraslo. A bez AM radija, to ne bi bilo moguće“, kaže Hanter.
Pet sati vožnje jugoistočno, u Karltonu, živi Džoan Vang koja sluša drugu AM stanicu. Ona nije farmer, već farmaceut – sluša KKDA radio na korejskom jeziku.
“Možete dobiti sve informacije i popularne vesti, čak i Kej-pop“, ističe Vang.
Predsednica te stanice Stefani Min Kim kaže da bi ukidanje AM radija u novim automobilima ugrozilo etničke radiodifuzne kompanije koje ne mogu da priušte ograničene i unosnije dozvole za duge talase.
“Više od 40 odsto radio slušanja se obavlja u automobilu. Mislim da se AM radio suočava sa potencijalnom egzistencijalnom pretnjom“, objašnjava Kim.
Ta egzistencijalna pretnja takođe utiče na još jednu stanicu u okolini Dalasa – Radio Karavan. Multijezična stanica uglavnom emituje južnoazijsku muziku. Direktor stanice Vaibhav Šet kaže da su AM stanice takođe ključna karika u nacionalnom sistemu za uzbunu.
“Te sirene se uključe i vaš redovni program se prekine i kada je hitan slučaj, bilo da je upozorenje na tornado, bilo da je otmica deteta, šta god da se dešava, ide na AM frekvenciju“, kaže Šet.
Za razliku od FM signala, kojima fizika ograničava prijem, niža frekvencija AM signala odbija se od jonosfere, dajući im domet od više stotina kilometara.
Stiv Herman
Izvor: Glas Amerike
