Вођа се заиграо у давању различитих сигнала према сада подељеној „међународној заједници“. Да ли тиме „добија у времену“ за одсудну одбрану Косова, како мисле многи из „националног блока“?
Хроника најављене предаје 20.
Само са Севера Косова од почетка последње кризе одселило се више од хиљаду Срба (по „Српском опстанку“) или чак 2000 породица (саопштење Епархије Рашко-призренске). Додатно, све више родитеља исписује децу из школа на Косову и уписују их у школе у централној Србији.
Немоћ службеног Београда да било шта предузме (сећа ли се још председник Савета безбедности УН?) постаје све очигледнија. Срби се враћају на посао у Куртијеву полицију, јамачно из егзистенцијалних разлога. За то време Алфа Вук кад да жмигавац у лево (идемо у БРИКС!), скрене у десно – придружује се европским санкцијама против намучене Сирије. Важи и обратно: кад се констатује да се са Американцима нисмо „никад боље разумели“, праве се проблеми руским антипутиновским емигрантима.
Многи из „националног блока“ у Србији, али и пуно обичног народа, мисле да председник Србије вешто „купује време“ док „Руси не изађу на Дунав“. С друге стране, Србима на Косову који су донедавно били суверени, брзо истиче време за опстанак. У том контексту, није неочекиван ни позив, ни одлазак Српске листе у Вашингтон. Враћају се озарени као да су тамо видели Алфа Вука лично. Но, без шале, посредно је и он тамо свакако био присутан, али то не значи да ће његови лојални подржаваоци на Косову, можда у једном тренутку прихватити америчку заштиту. На терену, она сигурно може да буде делотворнија од Вучићеве, али ће је, разуме се, Американци само дозирано давати. На овом месту треба се сетити Републике Српске од 1998. године па све до другог Додиковог премијерског мандата. А и сам Додик је ових дана (тактички?) спустио лопту.
Још једно цепање политичког ткива српског народа на Балкану, изгледа да је пред нама. Избором да се покровитељски односе управо према Српској листи, америчке дипломате су заправо примениле сопствени дуготрајни рецепт интервенција у свету.
Чини се, да опет мора да се постави питање: шта је наш избор поводом Косова, осим да проклињемо Куртија?
Александар Живковић
