Сада је јасно да више није у питању (теоријски? међународно (не)признати) суверенитет Србије над Косовом и Метохијом, већ и остаци остатака функционалне државности на подручју досадашње Покрајине.
Хроника најављене предаје 2.
После ауторског текста Шолеа и Ескобара о тзв. ЗСО, а нарочито након расправе на исту тему у америчкој амбасади у Приштини, постало је сасвим јасно да се Заједница, каква је предвиђена Бриселским споразумом, неће формирати. Штавише, остаци остатака функционалне српске државности на Косову и Метохији, које су до сада обезбеђивале какво-такво функционисање друштвеног живота међу Србима, биће укинуте и подведене под косовску албанску власт. Постојаће, у најбољем случају, извесна културно-просветна аутономија Срба, а и она знатно мања него што су је нпр. Срби уживали у Хабзбуршкој монархији, или Албанци у Србији и Југославији.
Суочени са том чињеницом, тешко нам је предвидети како ће на њу реаговати преостали Срби на Косову и Метохији – или масовнијим исељавањем, или привикавањем на политички живот у коме ће доминирати све албанскије и албанскије „Српске листе“. За трећу могућност – отпор плану ЕУ-Америка потребна је много снажнија подршка из централне Србије него што је пружена протеклих дана.
Дакле, читава „операција ЗСО“, може да се сведе на пословицу: Ево ти ништа и – чврсто га држи!
Од текућих догађаја везаних за збивања око преговора, бележимо залагање Милорада Додика, у ауторском чланку, да се питања Републике Српске и Косова и Метохије разматрају заједно. Креатори балканских мапа сигурно су свесни овог Додиковог захтева, стизао је и раније из Републике Српске. Не знамо да ли Додик, по крајишки, провоцира одговор, или стварно не види да се та два питања итекако, од дипломатских махера, посматрају заједно.
