Са све симпатијама према Србији, како каже министар Ђурић, америчка администрација тражи укидање УНМИК-а и признање Косова.
Пише: Александар Живковић
Бранислав Крстић који се деценијама бавио могућностима решења косметског чвора између српског и албанског права, на крају је закључио да постоје само два решења: успостављање два ентитета или останак малих словенских еклава у албанском мору. Прича о два ентитета користила је касније да се промовиша и истовремено дезавуише Заједница српских општина. Од становника енклава сада се недвосмислено тражи да постану политички Албанци.
Сада је и Трампова администрација, која по министру Марку Ђурићу, показује велике симпатије према Србији, затражила да се укине УНМИК и да Србија призна Косово. Нема сумње да ће друге западне земље, али и земље попут Турске, следити америчку администрацију.
Све ово долази у тренутку док се реално руши спољнополитичка оријентација Србије на „четири стуба“, а у самој Србији нема консензуса ни око питања како до избора.
Извесна прилика за српску страну пружа се у томе што је и албанска политичка сцена фрагментисана, у покушају политичара да разочаране масе некако привуку и окураже. Показало се да косовски Албанци нису спремни да награде Куртија само зато што је освојио Север Косова. Но, међусобице међу Албанцима, неће допринети побољшању положаја Срба.
Још сада када из Вашингтона стиже нови борбени поклич тешко је очекивати да му се Албанци и њихови остали савезници не одазову.
Преостали косовскометохијски Срби (по неким изворима број им се у последњих годину дана смањио за 20%) имају мале могућности да сами поправе свој положај. Београд их је једноставно „делегирао“ Приштини да се тамо боре за своја права.
Неће требати пуно времена да се види колико је америчка администрација озбиљна у својим декларисаним намерама према Косову. То ће, нарвно, укључивати цео пакет балканске политике нове администрације који је за сада доста непрозиран. Они свакако неће чекати да се некако реши политичка криза у Србији, него ће гледати како да из ње извуку што више користи за своје намере. Док се власт у Србији задовољава „симпатијама“ из Стејт департмента, могле би се десити радикалне промене не више само у статусу Срба на Космету, него и у статусу Србије.
