Пише: Александар Живковић
Кад се актуелна (просветна) власт одлучила да продужи мандат Данки Нешовић на још шест месеци, обманута је делегација професора Пете београдске гимназије са којом су у згради Владе Србије априла ове године разговарали Ана Брнабић и Дејан Вук Станковић. Тада је, поред осталог, речено да ће поменута вршитељка дужности директора Пете остати само до краја свог првог мандата, а то је било крајем августа ове календарске године, те да неће бити отпуштања запослених. Већ неколико дана након тога Данка Нешовић је отпустила две колегинице, које су имале уговор на одређено, од тога једна мајка детета од годину дана. Затим је, таман неколико дана пошто је добила други мандат за владавину Петом, Данка Нешовић што директно, што индиректно отпустила тридесетак професора Пете, који су имали уговоре на одређено време, са образложењем да је то све по закону. Затим је и суспендовала три професорке, педагога и психолога школе због „грехова“ од пре неколико месеци. На место ових мање од четрдесет запослених довела је тачно шездесет три нова човека!
Настава је у новој школској години у Петој београдској започела траљаво, губљење часова је било масовно, распоред се мењао на сваких седам дана, није формиран ни нови Ђачки парламент, ни Савет родитеља, није одржана ниједна седница, посвећена првацима, што је уобичајена пракса у првом месецу школске године.
Затим је, под изговором да су појединци међу родитељима вандалски насрнули на службени улаз у школу, Данка Нешовић забранила родитељима приступ школском објекту, што је свакако незаконита одлука, попут још драстичније од 27.2.2025. када је свима забранила улаз у школу, изговарајући се небезбедном средином.
Услед ових и многих других пропуста и недостатака организације наставе ученици проглашавају физичку блокаду школе 13.10. 2025. и спречавају улаз у објекат свима осим ђака Пете, барем званично. Запослени не могу да уђу на своје радно место, изостају примања и доприноси, у згради школе заробљена су бројна средства за рад и други реквизити којима ова просветна установа и неименовани центар културе деценијама располаже.
Ученици су неколико пута вербално и психолошки провоцирани од неких уличара, а њих чувају родитељи и ратни ветерани који су формирали безбедносни појас око школе.
Министар просвете даје контроверзне изјаве чија је константа да његово ресорно министарство тражи излаз из ове кризе и покушава да нормализује наставу у Петој. Коначно, 18.11. 2025. он објављује у медијима да ће се настава Пете београдске гимназије надаље одржавати у две палилулске основне школе, док ће зграду Пете и даље препустити онима који су је заузели и против којих се неће примењивати никаква сила.
Дан касније ђаци Пете на свом пленуму изгласавају излазак из блокаде. Тада почиње њихово премишљање како да тај излазак буде изведен. Коначно су преломили да крај блокаде буде озваничен протестом родитеља и ђака у раним јутарњим сатима 24.11. 2025. када иначе почиње настава у овој београдској гимназији. Они су се надали да ће у својој згради моћи да наставе да се школују. Но, министар је више пута поновио да ће се настава преселити у две основне школе на Палилули док се не обави комплетан безбедносни и санитарни преглед зграде, те попише затекнуто стање са имовином школе у њој. Ђаци након протеста 24.11. 2025. напуштају зграду Пете под Ташмајданом која је подигнута 1938. и у којој је првих петнаест година боравила Прва женска реална гимназија до њеног утапања у Пету београдску гимназију 1953. Пре свог потпуног изласка из зграде ђаци су неколико пута узалудно звали санитарну инспекцију која није дошла. У наредним данима је на улаз у Петој стављен катанац, а министар просвете је променио првобитни исказ да ће се настава ускоро вратити у матичну зграду Пете.
Такође је дошло до промене избора основних школа у којима се одвија настава за ученике Пете београдске гимназије. Уместо оближњих и палилулских, како је најављивао, министар је послао око 1200 ученика и око 120 запослених у Петој у две основне школе на општини Савски венац- „Исидору Секулић“ и „Радојку Лакић“ од којих се прва већ у другом полугодишту ове школске године сели у већ изграђени школски објекат у Београду на води због, наводно, дотрајалости основне зграде. Док је првог дана (обезбеђене од Министарства просвете) наставе ђака било релативно мало, већ наредног их је у обе основне школе дошло скоро 90% и министар просвете се брже-боље похвалио том чињеницом као својим личним успехом. Запослени су се, пак, у стопостотном одзиву појавили на својим новим пословним локацијама. У релативно мањим учионицама са мноштвом дечјих цртежа и училима прилагођеним за основну школу, ученици Пете су се брзо снашли и прионули-неки на рад, други на дружење, а највећи број њих на обе активности. Професори, пак, навикнути на своју велику зборницу су се стиснули у много мањим зборницима и размилели по ходницима где су од првог дана почели да испуњавају своја целодневна дежурства. Персонал обе школе је гостољубиво дочекао велике школарце и њихове професоре, нудећи скоро све своје капацитете. Међутим, настава физичког, на пример, у једној од две школе је неизводљива. А и вежбе из природних наука су у приличној мери неоствариве. Због мањка простора по један дан седмично нека одељења практикују целодневну онлајн наставу, а сва друга такозвану хибридну наставу где час траје пола сата, а остатак од петнаест минута се компензује кроз качење материјала на гугл учионицу. Пошто се, уз све то, настава изборних предмета одвија онлајн у контрасмени, испада да су ученици Пете готово целог дана заузети својим школским обавезама. Педагошко-психолошка служба је израдила план прилагођавања насталој ситуацији, али се не види било каква подршка ни ученицима, ни запосленима да се овај период, за који је министар просвете рекао да ће трајати кратко, а потом променио исказ, те говори да ће трајати „док се не остваре услови за наставу у матичном објекту“, некако преброди са што мање оптерећења и стреса. Један број ђака је најавио исписивање, а пошто су ђачка документа такође заробљена у правој згради Пете, онда је могуће само неформално прелажење у друге школе, што је својеврсни преседан у нашој школској пракси.
И сви се питају шта ће заиста бити са зградом Пете београдске гимназије. Министру просвете се очигледно више не може веровати ниједна реч због редовног мењања и кориговања исказа, а нико други се у јавном сектору по овом питању не оглашава. По граду колају приче да ће се у објекат испод Ташмајдана уселити нека испостава страних универзитета, други говоре о приватној школи, а трећи да ће од школске зграде настати хотел. Ипак, најсуморнија је прогноза да ће се комплетно срушити зграда која је реконструисана у периоду од 2018. до 2021., те да ће се на њеном месту подићи нови пословни центар.
Како дани пролазе, а ништа се са зградом Пете београдске гимназије под Ташмајданом не дешава, све су мање наде и уверења да ће се у њу вратити њени прави становници, а то су ученици ове школске установе и запослени у њој.
Онда лако ничу закључци како је четрдесетодневна ученичка блокада послужила за неколико важних и корисних ствари (просветним) властима у обрачуну са Петом:
- ученици и запослени су исељени из објекта школе, који је сада „ослобођен“;
- није расписан конкурс за директора у законском року, чиме је Данка Нешовић добила могућност да остане до краја свог другог мандата (а можда и дуже) на челу школе;
- против низа наставника се отвара широко поље за кажњавање „због умешаности у ђачку блокаду“, што, наравно, води ка новом, можда и масовном довођењу нових људи;
Било како било, шта год ко мислио и рекао, спроведено је исељавање Пете из зграде у којој је школа под једним и другим именом боравила 87 година. Њена локација је готово фантастична и тешко је не посумњати да је неко већ пустио пипке не би ли се дочепао свог „парчета колача“ баш на том месту. Просвета је последња рупа на свирали овом режиму и више нико након овог прогона не може остати наиван. Следи и уништавање других државних просветних установа које на овај или начин дају повода „хоботници“ да их зграби.
Све ово пасивно посматра већина грађана Србије, а немало њих и тражи, захтева укидање чувене београдске, српске, некад југословенске гимназије.
„Помрчина притиснула наше дане…“
Владислав Петковић Дис
