Пише: Александар Живковић
Није давно било, око ионако ужурбаних избора у Хрватској, београдски таблоиди, а сви знамо ко им је главни уредник, громогласно су објављивали како ће формирање нове хрватске владе зависити од гласова Срба. Узалуд су бољи познаваоци прилика најављивали још једну хрватску „пируету“ у десно… Што мање вероватни догађаји су они о којима гласила Алфа Вука највише воле да пишу. Најзад смо стигли до ситуације, у којој су вољом умилног Домовинског покрета, уз љубазно саучешће ХДЗ-а, политички представници Срба из Хрватске, искључени из нове владе.
( С друге стране, представник Хрвата у Србији задржао је министарско место, иако му странка није прешла цензус.)
Прва реакција неког функционера из Србије на овај исход, била је изјава политичког ветерана, Расима Љајића, да је Хрватска добила једну од најдеснијих влада у Европи.
Старо-нови хрватски премијер у прављењу парламентарне већине, није узимао у обзир само функционалност владе „према унутра“, већ је као уважени члан групације Европских народних партија, следио и спољни интерес.
Наиме, и званично Европска народна партија је пред изборе за Европски парламент, одбила да се огради од постизборног коалирања са странкама које се у мејнстрим медијима означавају као „крајње десничарске“. Хрватска је тиме још једном постала авангарда (немачке) Европе. Жртвовање Милорада Пуповца, тако не представља само локални догађај (руку на срце, ни учешће њихових представника у влади није битно поправљало положај Срба у Хрватској). Како ће на новонасталу констелацију „на Марковом тргу“ да реагују европске лево-зелене и либералне снаге, остаје да се види. Претпостављам, не много разборитије од београдских таблоида са почетка приче, ако уопште и реагују. Хрватска левица која је српског патријарха подсетила својевремено на песму „Јутро ће промијенити све“, сада је у сумрачној фази. Нека делатна помоћ Пуповцу са те лево-либералне стране тешко може да се очекује. Чак би се рекло, да је положај Срба у влади, више доприносио артикулацији те опције међу Хрватима, него што је истицао српска мањинска права. Отуда и најконцентрованији напад Домовинског покрета иде ка листу и порталу „Новости“.
Домобрани не миришу хиљаду цветова.
