Пише: Александар Тутуш
Приказана је Трампова Америка која, кроз јеврејски „Фарго“ наратив, заслужује неке нове досељенике – читај мигранте – који ће надомјестити историјску неправду.
Наслов има двојако значење; „како гледати“ неизоставно представља једну критику филмског серијала под називом „Фарго“ који настаје од 2014. са реализацијом прве сезоне до ове године, када се у фебруару 2024. емитовала посљедња епизода пете сезоне, и који настаје као спин оф по истоименом филму из 1996. режисера браће Коен, Џоела и Итана. „Како гледати“ кроз критички приступ може значити једну скромну сугестију како тумачити посебности филмског изражаја у „Фаргу“, али и упутство којим редослиједом гледати сезоне „Фарга“, наравно ако смо већ некад давно погледали истоимени филм, што и није услов јер радња није повезана, осим што је филм илустративни предложак насумичне окрутности бијеле Америке, чији се организам сецира у свим сезонама серијала.
У том хронолошки помијешаном шпилу сезона, почиње се од средине, апсолутни дух историје не креће се линеарно већ циклично. Боље рећи да је „Фарго“, ако говоримо о просторном и временском одређењу своје радње својеврсно путовање кроз вријеме, са елементима древних учења (Калачакра) у којима се уједињавају три времена: календарско, биолошко и астролошко. Радња која се одвија на простору америчких савезних држава Минесоте и Сјеверне Дакоте, од тридесетих двадесетог вијека до двадесетих двадесет првог, у свом стапању и преплитању судбина ликова чија аура прелази из сезоне у сезону, као династија зла и деструкције, где дуси пропасти и страдања у својим заплетима имају и потпуно наративно неуклопиве интервенције из свемира, у виду летећих тањира, чија појава у датом тренутку на крајње волшебан начин одлучује о судбини јунака.
Дакле, „како гледати“ осим разабирања поруке, има и један преводилачки смисао, у којем се ради о исправљању кривуље путовања кроз вријеме у раван линеарног људског поимања, људског као временски ограниченог и за вјечност често слијепог.
Узимајући у обзир да „како гледати“ не би смјело покварити само гледање, покушаћу да се задржим на суштинским значајкама овог серијала, на начин који ипак неће заобићи опасне тачке, које се по неком неписаном правилу прешућују нарочито кад говоримо о мекој моћи субкултурног предиктивног програмирања, а које у вријеме атомске снаге садржаја са екрана мјења свијест, а самим тим и свијет.
Примјер за ограничени приступ разумјевању могла би бити Геополитика телевизијских серија Доминика Мојсија (Клио, 2016), у којој се врло осјетљиви „Фарго“ тек помиње, али се и на другим примјерима које аутор обрађује очитује једна недовољна храброст именовања значењских асоцијација. Додуше, у вријеме настанка Геополитике телевизијских серија серијал „Фарго“ био је још на зачетку, али моја намјера била је утврдити да ако се тумачењу прилази политички коректно и стидљиво, то је једнако потпуном неразумјевању. Можда и горе, јер свјесно постављање херменеутичких граница је дио програминга. Знак „стоп „ и забрањени смјер, забрањене ријечи за изговорити, поготово у освит тзв. Закона о говору мржње који убрзано усвајају водеће земље свијета, бар оне којима је окренута наша политика.
Но, како год, радња „Фарга“ одвија се на простору Сј. Дакоте и Минесоте који је симболички, мјесто првог сусрета старосједилаца са дошљацима из Европе, у покушају размјене својих добара, углавном крзна. Простор Дакоте, не неважно, такође је дио мало ширег подручја великог рата бијелаца вођеног са народима Сијукса, Арикара, Чејена, Лакота и других 1875. и 1876, након покушаја старосједилаца да спасу посљедње пашњаке на којима су пасли бизони од инвазивног насељавања и градње жељезнице. Напори домаћег становништва завршили су геноцидом над њима, иживљавањем, бројним злочинима и задњом фазом истребљења, након које су старосједилачки народи затворени у специјално намјењене стратешки споредне територије – резервате.
Црнохуморни приказ неумјерене и насумичне количине зла модерне бијеле Америке, са честим алузијама на злочине који су се збили на локацијама попут Сијукс Фолса (Sioux Falls), града у Јужној Дакоти, гдје је 1979. убијено пет тинејџера, перманентно је подсјећање на проклетство које прати мјеста давне неправде и скрнављења постојбине истинског власника америчког тла.
Опет, кроз неописиву атмосферу, посебно је проказана бијела, континентална Америка, традиционални шерифи са пирсингом у брадавицама, Америка која не подноси дошљаке, обојене. Трампова Америка која кроз овај јеврејски „Фарго“ наратив заслужује неке нове досељенике, читај мигранте који ће надомјестити историјску неправду.
У том духу почиње четврта сезона, уз шкрипу ужади и мирис повраћотине, у ужасном мраку потпалубља судбине, који ће замјенити ужарена поља памука за све робове који пристигоше у Нови Свијет. Хронолошки, та 4. сезона, у том превођењу на линеарни језик, била би упутан почетак, с том дозом приповједачког стила Тони Кејеве „Америчке историје Икс“ (1998). Мјешање јеврејског, ирског, италијанског и црначког зла у игри криминалног пријестоља Америке, која постаје предвидљива кад се криминал као привредна грана почне уливати у легалне токове државне економије и вишег ауторитета.
Да ли је случајност да се та четврта сезона премијерно приказује у 2020. години, четири мјесеца након убиства Џорџа Флојда, и то, гле чуда – у Минеаполису, Минесота, са све тим глобалним замахом изједначавања раса и поријекла. Није потребно тај микро садржај са својим значењима посебно акцентирати. Он је логички установљив, видан, макар и као трендовска арома. Не треба је ипак прешутити, ризик од учитавања је мање погубан од ризика подбацивања у откривању дубљег смисла. Једно је сигурно, иако су натписи на почетку сваке епизоде да су описани догађаји истинити – а нису – они су ипак као судбина отете земље у насиљу и деструкцији, како према споља, тако и према унутра, стилски на мјесту а суштински не промашују. У таквом свијету, нико није заштићен.
Након четврте сезоне и опште приче о клечању бјелаца пред својим некадашњим робовима, четири мјесеца након убиства Џорџа Флојда баш у Минесоти, „како гледати Фарго“ упућује на сезону број два. Она се одиграва те фамозне 1979 године, кад се Америка подигла на ноге након масовног убиства у Сијукс Фолсу. Заправо, овдје питорескни слој криминалне борбе за превласт, фантастичан заплет, вансеријска акција и наднаравни трилер који може смислити само филмаџија Јевреј – слика је слома суверенизма у свијету, у двије фазе. Два свјетска рата, од којих је први за глобалну операцију значајнији. Њемачка породица која на америчком тлу развија шпедитерску мафијашку организацију мора разумјети нове трендове и постати дио глобалне мреже. Замјенити вриједности, ускладити приоритете. Сезоне у „Фаргу“ на први поглед су засебне, но ипак имају међусобну везу. Оне описује процес, и у правилу су повезнице и људи. Један црни дјечак из четврте сезоне, која је у поретку заправо прва, у другој сезони, која је у сваком погледу друга, али и значењски најбогатија, постаје војник глобалне армије и боја његове коже више није важна.
Тек након друге на ред долази прва сезона, која је прва само по години кад је снимљена. Она подсјећа на истоимени филм, јер је стално снијег и главни лик је неспретан и несигуран. И ништа више. Прва сезона, као и остале додуше, указује на питања као што је; шта је то амерички сан, да ли је могуће снивати на гробљима, на нечијим туђим и давно покопаним сновима. Процват осигуравајућег сектора 2006. године, привид крупног напретка пред само урушавање тржишта јесте осликани пејсаж гдје се изнова појављују авети прошлости. Овог пута мистериозни лик, који је нестао давне 1979, улази у животе мирног градића у којем се све може, и ником успјех није забрањен, јер то је Америка, али…
У 21. вијеку, неколико година након прве сезоне, одвија се радња треће сезоне, тачније 2010. године. Као некад старосједиоци пашњаке, сад је локални предузетник – који је такође у блиставилу оствареног америчког сна заборавио на опрез – изгубио утјецај у својој компанији и добио за партнера самог ђавола. Трећа сезона врло подсјећа на књижевни класик Михаила Булгакова, ванвремену проблематику из „Мајстора и Маргарите“, на амерички начин, новац који долази у невјероватним количинама, просто пада с неба, али у договору који кошта душе.
Испод тог нивоа, још дубље, лежи међусобни омаж и поштовање које међусобно указују једни другима Линч и браћа Коен. Предјели оностраног с препознатљивим мозаиком и Лиландом (Ray Wise), главом и брадом из „Твин Пикса“, послужиће у овој сезони да се на крајње неочекиван начин у ред историјских алузија уврсти још једна тема – страдање Јевреја у Украјини. Пресликавање америчког контекста и слојевитости злочина на духове који се несмирено преливају преко континената. Узевши у обзир крајње непристрасно данашња збивања у Украјини, и све што се дешава од 2014, питања исљедника Лиланда Јури Гурки, потомку Козака, отварају врата мњењу да је кроз календарски, биолошки и астролошки аспект времена гријех непролазан и не застарјева, све док се не наплати.
На крају пета сезона, и хронолошки, и по овом брзинском водичу кроз „Фарго“, премијерно емитована прошле и ове године – у чијем се првом плану истичу (као и у осталим сезонама) јаки женски ликови и смушени мушкарци, или они који су као предодређени за борбу, вођени погрешним идеалом заправо предодређени за нестанак. Жена је у „Фаргу“ та који распетљава чворове и осигурава опстанак.
У петој сезони подвлачи се да „мека моћ“ није без контроле ни на тренутак и представља допринос изборној години у Сједињеним Државама, кроз карактер злог шерифа који би да врати одбјеглу Америку – своју бившу – која у неком новом животу, притиснута неочекиваним проблемима, мора да призна ближњима своју мрачну прошлост. А шериф који се скрива иза цитата из Светог Писма, води мрачан и порочан живот пун настраности и зла. У јеку кампање открива се штошта па и мрље у финансијама. „Како гледати Фарго“ то препознаје као настраност ове продукције, али „сврстај се и снимај заувијек“ јесте оно што добро знају чланови клуба.
Ту бих се зауставио, не желећи одвећ да кварим гледање онима које сам овим текстом можда заинтригирао да на некој од платформи за онлајн стриминг потраже ову серију и покушају да препознају неке горе описане мотиве.
Извор: Стање Ствари
