Уколико се настави овим темпом и заиста осване дан у ком човјек више неће бити заинтересован да из приче изведе чудовиште које ће га јурити овом суморном свакодневицом, наступиће стање у ком ће стварност постати пакао, појашњава Ћуковић
Најновија збирка кратких прича Александра Ћуковића, „Страх од игре“, коју су у саиздаваштву објавиле реномиране издавачке куће, београдски „Космос“ и подгоричка „Нова књига“, не престаје да привлачи пажњу читалаца широм региона. Ријеч је о књизи која на моћан начин усисава читаоца тјерајући га на промишљања о суморном свијету и стварности која је све мање ухватљива. Ћуковић се беспоштедно разрачунава са мноштвом феномена покушавајући да узнемиреног читаоца наведе на трагање за истином.
У разговору за „Дан“ Ћуковић поручује да управо кратка прича представља најснажније оружје против читалачке летаргије, политичке коректности и уљуљканости која се системски одржава на нивоу цијеле цивилизације.
– Чудовиште не може имати неки нарочит значај уколико сериозност његове појаве, колика год и каква год она била, вежемо за простор у ком можемо наићи на низ мјеста у којима се читалац може „сакрити“. Међутим, уколико то исто чудовиште спакујете у кратку причу, онда читалац нема гдје. Мора у беспоштедну борбу. Уколико се ваљано супротстави, уз мало среће, чудовиште ће напустити причу и кренути за читаоцем. Само у том случају можемо говорити о успјелој краткој причи – поручује Ћуковић.
Интересантна је његова опаска да је „језиво што све ријеђе упознајем људе који са собом воде и чудовишта из прича“.
– Ријетки су такви људи, недостају… Неизмјерна је част бјежати скупа са њима – каже Ћуковић.
Наглашава да је човјек изнашао начин да заштити доста угрожених биљних и животињских врста, што је дивно, али да не види ни приближно интересовање за „чудовишта“ из литературе и бјегунце од њих.
– Ријеч је о веома опасној и перфидној игри. Наиме, уколико се настави овим темпом и заиста осване дан у ком човјек више неће бити заинтересован да из приче изведе чудовиште које ће га јурити овом суморном свакодневицом, наступиће стање у ком ће стварност постати пакао. Чудовиште из приче успјело је да човјека дотјера до себе самога, оно је заправо успјело да га сачува. Оног тренутка када више нико не буде трагао за чудовиштем из приче, човјек ће се претворити у зомбија. И, плашим се, биће касно – појашњава Ћуковић.
Проширио границе кратке приче
– Ћуковић је изнашао начин да прошири границе кратких прича кроз легуре нелинеарног, фрагментарног наратива, често утопљеног у монтажни стил, и захваљујући поетској кондензацији обухвати и оно чудесно и оно пријетеће живота, записала је Маја Симовић.
– Тренутак згушњавања, иако у свакој причи изведен на различит начин, било кроз тематику или симболику, на крају читања, на нивоу цијеле збирке, ствара повезујући тренутак и осјећај познатог, јер Ћуковићеве естетика, управо због сажимања до епифанијског, јесте естетика тренутка – записала је Симовић.
Важно је, истиче Ћуковић, да читалац осјети „тјескобу“ кратке приче, јер само из тог и таквог осјећаја могу да му израсту крила. А онда, нема граница, додаје књижевник.
– Важно је да останемо будни, да будемо јатаци онима који су имали довољно среће да бјеже гоњени литературом коју читају и да се непрестано трудимо да изналазимо што брже, што спретније и што страшније чудовиште да нас прогони – закључује Ћуковић. С тим је, додаје, везана проблематика вјештачке интелигенције која је потхранила страхове савремених филозофа.
Извор: Дан
