Оштрица претњи је провокација која није сама себи сврха, а то “давање бесе за реализовање претње” има јасан стратешки циљ: да одвуче пажњу са онога основног: потпуног разбијања у парампарчад – криминалног здања тродеценијског режима.
Запрећено “парампарчадно” разбијање је прворазредна ствар “агента провокатора” уперена ка ометању пута у пењању на прихватљив степен владавине права и неопходних претпоставки за развој и за напредак целокупног друштва.
Разум каже да треба презрети “параван пројекта” чији је циљ потпуно провидан: бег у заклон националистичких страсти и прегањања ради избегавања чекане кривичне одговорности. Па шта ко понесе, неко ће парче, неко циглу, неко зид, неко Спуж.
Кад заблистају они који су ништа нецивилизована бука, бес и вика устреми да постане нормалност. То закономерно води ка процесу кристализације примитивизма. Тим сваку критику настојите да обесмислите јер са аргументима не стојите добро, у завади сте.
Просташтво овог типа нимало није спонтано оно је савршено организовано и има своју сврху. Насртај на достојанство човека претњом је увек снажан окидач ако га по службеној дужности одмах у настанку правоваљано брзо не санкционише надлежно државно тужилаштво. Ако омане и закасни, људска част узаври и последице постају закономерно тешке и извесно – далекосежне. Разум увек налаже да се одћути пројекат агента провокатора, јер се тим осујећује његов подухват.
Сада је дакле, опсталом јавном претњом уз јемство, овде “бесе” прерасло своју сврху, постало је – питање достојанства и одбране минимума части сваког човека.
Зато је нужно да титулар бесом зајемчене претње одустане од функције агента провокатора и тиме превенира последице које нашем друштву, сада и овде иду на руку само недобронамерима чекачима ОКГ-а који вребају овакве прилике да се заклоне од кривичног прогона и санкција.
Владан С. Бојић
Извор: ИН4С
