Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоНасловна 5

Прогон хришћанства из јавности-идеолошки мотивисан

Журнал
Published: 22. јануар, 2022.
Share
Др Душан Крцуновић, (Фото: ИН4С)
SHARE

Нови талас антирелигијске пропаганде представља атавистичку појаву, потеклу из тоталитарних режима чијом је суровом и нечовјечном владавином обиљежен готово цијели прошли вијек, који је због тога и назван „полувијеком“. Сјетићемо се да је чувена „Повеља 77“ о људским правима и слободама, коју су крајем седамдесетих година саставили водећи чехословачки интелектуалци и противници комунистичке диктатуре, садржавала и одредбу о праву на слободу вјероисповијести.

Др Душан Крцуновић, (Фото: ИН4С)

С тим у вези, прогон хришћанства из јавне сфере је код нас идеолошки мотивисана атавистичка појава милитантног богоборства, будући да је управо у диктатурама двадесетог полувијека зацртан, а у амбалажу демократије с почетка 21. вијека само препакован пројекат прогона homo reigiosus-a из заједничког друштвеног простора. Стални антирелигијски притисци на друштво и јавну сферу путем медија „главног тока“ – који не заступају секуларност као начело функционалне диференцијације између вјерске сфере и друштвених институција  већ пропагирају секуларизам као идеолошки свјетоназор – нови је облик борбе против људске душе жедне идеала светости, доброте, љепоте и узвишености. Обездушени човјек остаје у животу, настављајући да обитава у некој соматској форми живота испражњеног од сваког људског смисла и вриједности. Будући да је човјек живи храм Божији, борба за његову душу је наставак борбе за светиње. Брига за душу и њега душе је изворно име за културу и извор је културе.

Одбацити вјерско културно насљеђе и хришћанске вриједности из јавног живота значи до­вести у питање саме основе друштва. Хришћански етос је извор нор­ма­тивне сви­јес­ти, друштвене солидарности, емпатије, достојанства, непри­кос­­нове­нос­ти жи­вота и других вриједности на којима је засновано човјеково морално само­разумијевање. И када се говори о односу између хришћанства и јавне сфере у контексту савремених европских држава, онда треба имати у виду да су те државе управо због тога парадоксане творевине.

Ернст Волфганг Бекенфорд, (Фото: Википедија)

О томе говори чувени „Бекенфердеов диктум“ или „Бекенфердеов парадокс“, назван по његовом аутору, посвећеном хришћанину, чувеном професору права и судији њемачког устаног суда, Ернсту-Волфгангу Бекенфердеу: „Либерална, секуларизована држава свој живот црпи из претпоставки које сама не може гарантовати. Та велика коцка одиграна је зарад слободе.“ Став који је записан 1967. године и данас је полазиште за расправе о улози хриш­ћанства у јавној сфери и модерној држави.

Модерна правна и секуларна држава својим грађанима не може да нам­е­­т­не поглед на свијет (она треба да буде свјетоназорно неутрална), већ оси­гу­ра­ва плурализам погледа на свијет у име грађанских слобода и права. Али, у исто ври­је­ме се мора признати да закони не мо­гу да функционишу без неке колективно обавезујуће мо­рал­­не основе, нити плурализам може да постоји без неког интегришућег осје­ћ­а­ја заједништва. Те моралне основе и друштвена кохезија у европским зем­ља­­­­ма потичу из традиционалних хри­ш­ћан­с­­ких свјетоназора којих се секу­лар­на, либерална држава не смије савим одрећи, јер није у могућности да ство­ри но­­ве вриједности и из­воре легитимитета умјесто традиционалних ври­једнос­ти. Управо је у томе парадокс и велика коцка, ризик и хазард у који се упушта савремена секуларна држава, зарад људских слобода и права. Тај ризик или коцка могла би да буде изгубљена уколико држава сасвим потисне из јавне сфере вриједности хришћанске кутуре које подразумијевају морал обавезе и дужности које имамо једни према другима и према заједници у којој живимо.

Др Душан Крцуновић

Извор: „Агора“, Светигора

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Митрополит Гаврило Дожић: Капелу би требало обновити у првобитном облику
Next Article Црњански: Свирепа успомена из доба окупације

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Дјед Миливој, унаточ глупости и бесмислености

Дјед Миливој је, нас, своје унуке и све своје ученике учио о снази, достојанству, и…

By Журнал

Поглед искоса: Дадо у Галерији САНУ

Пише: Дејан Ђорић До 2. марта у Галерији Српске академије наука и уметности одржава се…

By Журнал

Вук Бачановић: (Не)примјерене манипулације Јасеновцем

Пише: Вук Бачановић Хрватска је Црној Гори недавно упутила “просвједну ноту”. Просвједује се због забринутости…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураМозаикНасловна 3СТАВ

Петохљебница

By Журнал
ДруштвоСТАВ

Саобраћајке

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 3ПолитикаСТАВ

Михаило Радојичић Шок: „Спушти Његоша на српски разум и резон“

By Журнал
ДруштвоНасловна 4

Мухарем Баздуљ: Београд сам заволео на први поглед!

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?