Да ли сте знали да у Боки Которској постоје „баште“ златног корала?
Златни корал, односно лажни црни корал (Savalia savaglia), ријетка је врста која насељава Средоземно море и источни Атлантик. Највећи број колонија ове врсте забиљежен је на Канарским острвима, док се највећи број познатих колонија у Средоземном мору налази управо у Боки Которској, нарочито у близини вруља Сопот и Дражин врт.
Вруље су подводни извори слатке воде који стварају специфичне услове у морској средини: смањен салинитет и температуру, мању прозирност воде и измијењену динамику седиментације. Управо такви услови погодују развоју златног корала. Највеће групације ове врсте у Боки Которској налазе се у непосредној близини вруља Сопот и Дражин врт, док су мање групације забиљежене и код острва Свети Ђорђе, у Веригама и код рта Света Недјеља.
Посебност бокељских колонија је и у томе што се налазе на неуобичајено малим дубинама, од око 10 до 25 м. На другим локацијама златни корал се најчешће биљежи на већим дубинама, углавном од 30 до 100 м, а може се јављати и знатно дубље.
Овај жбунолики организам често расте преко горгонија, које постепено обраста и обавија својим протеинским, готово црним скелетом. Ипак, може расти и самостално, што је случај и у Бококоторском заливу. Његови бројни полипи најчешће су златножуте боје, по чему је врста и добила назив. Око усног отвора налази се до 30 пипака, распоређених у два низа.
Златни корал расте изузетно споро, свега неколико милиметара годишње. Анализе радиоактивним угљеником показале су да неке колоније могу бити старе око 2.700 година, због чега се ова врста убраја међу најдуговјечније живе организме на планети.
На иницијативу Института за биологију мора, за локације Сопот и Дражин врт прво је уведена превентивна заштита 2021. године, а од 2024. године ове локације заштићене су као споменици природе. Подручја су означена информативним таблама и ограничена плутајућим бовама, како би се спријечили сидрење и риболов који могу довести до ломљења и уништавања корала.
Рониоци су добродошли да уживају у овим изузетним подводним пејзажима, али уз посебан опрез. Неопрезни покрети перајама, ослањање на дно или додиривање колонија могу оштетити златне корале и друге организме који овдје живе.
Златни корал угрожен је и прерастањем алохтоним инвазивним алгама, као и претјераним растом аутохтоних алги, што је повезано с повећаним приливом хранљивих материја у морску средину и климатским промјенама.
Ради промоције ове изузетне врсте, у сарадњи Института за биологију мора и Поште Црне Горе објављена је и поштанска марка са мотивом златног корала.
Извор: УЦГ
