Док се Црна Гора поноси епитетом еколошке државе, подаци из најновије Стратегије управљања квалитетом ваздуха за период 2026–2029. откривају сурову реалност – загађење ваздуха у нашој земљи узрокује чак 182 преурањене смрти на 100.000 становника, што је више него двоструко изнад просјека Европске уније.
Главни кривци, судећи према овом документу, нијесу само велики индустријски димњаци, већ наша сопствена ложишта, а цијена коју плаћамо мјери се стотинама милиона еура и изгубљеним животима.
Иако су подаци за период од 2020. до 2024. године показали одређено побољшање у односу на претходну деценију, Сјеверна и Централна зона и даље се боре са опасним концентрацијама суспендованих честица (ПМ10 и ПМ2.5) и канцерогеног бензо(а)пирена.
Подаци Европске агенције за животну средину стављају Црну Гору у врх листе загађености на Западном Балкану. Док је просјек ЕУ 78 преурањених смрти на 100.000 становника, у Црној Гори тај број расте на 182, што је јасан аларм за институције.
„Процјена Заједничког истраживачког центра Европске комисије је да око 7000 преурањених смрти услијед загађења ваздуха у преко 30 градова на Западном Балкану изазива трошкове од око 300 милиона еура годишње. Према подацима извјештаја о статусу квалитета ваздуха на глобалном нивоу, чак 71% популације у југоисточној Европи живи на подручјима гдје концентрације ПМ2.5 честица прелазе граничне вриједности ЕУ“, наводи се у документу.
Наша кућна ложишта су главни емитери отрова
Многи грађани вјерују да је индустрија, попут ТЕ Пљевља, једини велики проблем, али Стратегија идентификује гријање домаћинстава као апсолутно доминантан извор најопаснијих полутаната.
Према подацима из инвентара емисија, сектор индивидуалног гријања, који се углавном ослања на дрва за огријев, одговоран је за невјероватних 99 одсто емисија канцерогеног бензо(а)пирена.
Овај загађивач се везује за ПМ честице и његова присутност директно зависи од зимских мјесеци и сезоне гријања.
„Управо су ПМ10 и ПМ2.5 честице оне које највише доприносе негативном утицају на здравље, а у сјеверној зони су њихова прекорачења током зиме постала уобичајена појава“, наводи се у документу.
Пљевља најзагађенија
Пљевља остају црна тачка, а децембар 2025. године послужио је као подсјетник на то колико је систем осјетљив. Током пробног пуштања у рад ТЕ Пљевља након реконструкције, дошло је до драстичног прекорачења прага упозоравања за сумпор-диоксид.
„У децембру 2025. године десет дневних средњих вриједности концентрација сумпор диоксида и четрдесет седам једночасовних средњих вриједности било је изнад прописаних граничних вриједности. Због температурне инверзије дим из димњака није могао да се подигне изнад инверзионог слоја и распрши, већ је остајао у приземним слојевима ваздуха“, наводи се у документу.
Овај догађај је показао да рад Термоелектране без исправног система за одсумпоравање може довести до тренутних опасности по здравље становништва.
Пут ка „нултом загађењу“
Нова Стратегија, како оцјењују, није само попис проблема, већ поставља амбициозне оперативне циљеве усклађене с европским пакетом „нултог загађења“. Један од кључних задатака је смањење броја преурањених смрти за 55 одсто до 2030. године.
Да би се то постигло, планирају се милионска улагања и то 54,5 милиона еура за еколошку реконструкцију ТЕ Пљевља; 23 милиона еура за развој система даљинског гријања у Пљевљима како би се угасила индивидуална ложишта; 8,8 милиона еура директних подстицаја грађанима за мјере енергетске ефикасности.
Шта грађани могу урадити
Стратегија препознаје да су грађани истовремено најизложенија група, али и кључни актери промјена.
Успјех плана, како оцјењују, зависи од тога хоће ли домаћинства прећи на чистије изворе гријања и рационалније користити енергију.
„Без даљег стратешког планирања у овој области, негативни утицаји загађења ваздуха на здравље људи и животну средину могу се мултиплицирати. Изостанак Стратегије значио би задржавање фрагментисаног приступа, слабију координацију институција и спорије усклађивање са новим, строжим стандардима квалитета ваздуха ЕУ“, наводе у документу.
У Стратегији која је објављена на сајту Владе се упозорава да би без хитног и стратешког дјелованја посљедице могле бити вишеструке, од огромних трошкова за здравствени систем до драстичног смањења квалитета живота свих грађана, а нарочито оних најрањивијих.
„Одлуком је утврђено да се стратешка процјена не предузима, имајући у виду да је основни циљ Стратегије унапређење квалитета ваздуха, смањење негативних утицаја загађења ваздуха на здравље људи и животну средину, да мјере имају превентивни и корективни карактер и да не предвиђају реализацију конкретних инфраструктурних пројеката, већ оквир и смјернице за спровођење мјера. Потенцијални утицаји појединачних пројеката и активности, уколико настану, биће предмет посебних поступака процјене утицаја на животну средину у складу са важећим прописима. Без даљег стратешког планирања у овој области, негативни утицаји загађења ваздуха на здравље људи и животну средину могу се мултиплицирати, нарочито у Сјеверној и Централној зони квалитета ваздуха, у којима су прекорачења суспендованих честица и бензо(а)пирена уобичајена током зимских мјесеци“, упозоравају у документу.
Изостанак Стратегије, како кажу, значио би задржавање фрагментисаног приступа, слабију координацију институција и локалних самоуправа, отежано планирање финансирања и спорије усклађивање са новим, строжим стандардима квалитета ваздуха ЕУ.
„Субјекти погођени проблемом су сви грађани и грађанке Црне Горе, а посебно дјеца, труднице, старија лица, особе са хроничним обољењима и домаћинства погођена енергетским сиромаштвом. Посљедице се огледају у повећаним здравственим ризицима, већим трошковима здравственог система, смањеном квалитету живота, оптерећењу екосистема и додатним трошковима накнадног усклађивања јавних политика. У припреми Стратегије разматране су статус qуо опција, нерегулаторна опција и регулаторна опција. Статус qуо опција би значила наставак управљања квалитетом ваздуха без новог стратешког оквира, што не би омогућило системско усклађивање са новим обавезама из правне тековине ЕУ, посебно у дијелу строжих стандарда од 2030. године и обавеза из НЕЦ Директиве“, пише у Стратегији.
Извор: РТЦГ
