Пише: Александра Држаић
Док се већина медитеранских градова лети такмичи ко ће привући више туриста, Будва већ четири деценије доказује да постоји и друга врста публике. Она која путује због представе, концерта или разговора о књижевности.
Град театар Будва, један од најзначајнијих фестивала на простору бивше Југославије, ове године обележава јубилеј који далеко превазилази локалне оквире. Четрдесето издање фестивала окупља нека од најважнијих регионалних позоришних имена, уметнике из Србије, Црне Горе и ширег региона, а отвара га вечерас велика копродукција будванског Града театра и београдског БИТЕФ театра, плесно-музички спектакл „Ноћ скупља вијека“ у режији и кореографији Игора Кирова.
Јубилеј долази у тренутку када Будва први пут постаје и домаћин Самита Европске фестивалске асоцијације (ЕФА), на којем ће више од 200 директора фестивала из 44 земље разговарати о будућности европске културе. За град који је фестивал градио међу трговима, црквама и зидинама Старог града, то представља потврду да је некадашња летња позорница одавно прерасла локални догађај и постала важна тачка европске културне мапе.
У разговору за Данас, в.д. директорка Јавне установе „Град театар“ Ивана Лазовић говори о томе како је фестивал променио идентитет Будве, зашто се ни после 40 година није одустало од идеје да позориште припада улицама и трговима, колико је важно што на будванске сцене сваког лета стижу најзначајнији глумци и редитељи из Србије и региона, али и због чега управо аутентичност види као највећу вредност фестивала у времену када култура све више постаје глобална.
Како данас, након четрдесет година постојања Града театра, гледате на његову улогу у трансформацији Будве из туристичког места у град који се препознаје и као културна дестинација?
Град театар је током четири деценије постао један од кључних стубова културног идентитета Будве. Када је фестивал основан, идеја је била да се богато историјско и амбијентално наслеђе града стави у функцију умјетности и да донесе нови живот улицама Старог града. Данас можемо рећи да је управо захваљујући Граду театру Будва препозната не само као туристичка дестинација већ и као град културе, сусрета умјетника и публике из различитих земаља. Фестивал је показао да култура може бити једнако снажан разлог доласка у Будву као и море и природне љепоте. Четрдесет година трајања једног фестивала на овим просторима, упркос свим друштвеним, политичким и економским турбуленцијама, само по себи представља успјех.
На који начин је фестивал током четири деценије променио однос локалне заједнице према култури?
Највећа вриједност фестивала јесте то што је створио генерације публике. Људи који су као дјеца долазили на представе данас долазе са својом дјецом. Култура је постала саставни дио живота града, фестивал је показао да умјетност није нешто удаљено и елитистичко, већ да може и треба да буде дио заједнице. Отворен је простор за дијалог између умјетника и грађана, што је допринијело томе да Будвани Град театар доживљавају као дио свог идентитета.
Када се говори о јубилеју, често се истиче континуитет, али и промене. Шта је, по вашем мишљењу, оно што се у Граду театру никада није смело мењати упркос свим изазовима?
Није се смела мењати основна идеја фестивала – спој врхунске уметности и аутентичног простора Будве. Фестивал је настајао на трговима, међу зидинама Старог града и на мјестима која сама по себи носе историју. Упркос свим промјенама, било је важно сачувати умјетничке критеријуме, отвореност према новим идејама и вјеру да култура мора остати јавно добро доступно свима. Та идеја остала је једнако важна данас као и прије четрдесет година.
Овогодишње издање отвара и самит Европске асоцијације фестивала. Колико је значајно за Будву да угости више од 200 директора фестивала из 44 земље и шта то значи за регионалну позицију Града театра?
То је изузетно признање за Град театар, али и за Будву и Црну Гору. Посебно ако знамо да смо релативно кратко чланица Европске асоцијације фестивала. Долазак водећих људи европских фестивала потврђује да смо препознати као релевантан партнер у европском културном простору. То отвара могућности за нове сарадње, копродукције и међународне пројекте, али и додатно позиционира Будву као мјесто сусрета европске културе. Овај Самит није био само организациони успјех већ и потврда квалитета умјетничког рада који фестивал остварује деценијама.
Марко Кентера: Будву чувају њени митови и историја испричани дјеци
Отварање самита на Цитадели има снажну симболику, место где је фестивал и почео пре четрдесет година. Колико вам је важан тај континуитет простора и памћења у културном идентитету града?
Изузетно је важан. Цитадела није само сцена, она је симбол почетка једне идеје која траје већ четири деценије. Повратак на мјесто где је фестивал настао представља својеврсно подсјећање на вриједности на којима је изграђен. Културни идентитет се гради управо кроз таква мјеста колективног памћења.
Програм овогодишњег фестивала враћа се амбијенталним сценама Будве. На којим сценама ћемо гледати представе?
Публика ће имати прилику да представе и друге програме прати на неким од најзначајнијих амбијенталних простора Будве – између осталог на Тргу између цркава, Тргу пјесника, цркви Санта Марија ин Пунта, Тврђави Могрен, у простору манастира Свете Тројице у Стањевићима, као и на другим локацијама Старог града које су деценијама биле заштитни знак фестивала. Жеља нам је да публика поново доживи Будву као јединствену позоришну сцену под отвореним небом и да простор не буде само кулиса већ активни дио умјетничког доживљаја.
У овогодишњем издању Град театар укључује четири нове продукције и копродукције. Шта нас све очекује у фестивалским данима?
Ове године публику очекује разноврстан програм који обухвата позоришне премијере, копродукције са реномираним регионалним институцијама, књижевни програм, богат музички садржај, као и ликовни програм. Посебно смо поносни на три нова пројекта која изнова потврђују да Град театар није само фестивал гостовања већ и простор стварања нових умјетничких дјела. Предвиђене су три копродукције: плесно-музички спектакл „Ноћ скупља вијека“ у режији и кореографији Игора Кирова, који се ради у сарадњи са БИТЕФ театром из Београда; „Кјара Зорзи; псеудо-историјска комедија о театру и домовинској сигурности“, праизведба текста Љубомира Ђурковића у режији Ане Вукотић, која настаје у сарадњи са Краљевским позориштем „Зетски дом“; и представа „Крађа, прекрађа и некрађа“ по тексту и режији Виде Огњеновић, копродукција са Градским позориштем из Подгорице.
Да ли су неке представе пре премијере изазивале интересовање публике и стручне јавности?
Свакако. Већ сада постоји велико интересовање за поједине премијерне наслове, посебно за продукције које су дубоко повезане са нашим културним и историјским насљеђем. То нас радује јер показује да публика прати фестивалски репертоар и препознаје квалитет програма.
Представа Виде Огњеновић инспирисана делом Стефана Митрова Љубише играће се у простору манастира Свете Тројице. Због чега је изабрана баш та сцена и да ли има неку посебну везу са представом?
Избор тог простора није случајан. Дјело Стефана Митрова Љубише дубоко је повезано са историјом, традицијом и духом приморја. Амбијент манастира Свете Тројице пружа аутентичан оквир који додатно појачава значења представе и омогућава публици да је доживи на посебан начин. Такви сусрети простора и умјетности представљају једну од кључних вриједности Града театра.
Колико је данас тешко осмислити програм који истовремено задржава уметнички ниво и одговара тако дугом фестивалском формату?
То је велики изазов. Потребно је пронаћи равнотежу између различитих умјетничких израза, очекивања публике и високих продукционих стандарда. Међутим, управо трајање фестивала омогућава нам да понудимо садржаје различитих поетика и да током више од педесет дана представимо репрезентативан пресјек савремене регионалне и европске сцене.
Фантастично путовање у прошлост Драгана Станишића, непознатог будванског виртуоза
Фестивал траје више од педесет дана и укључује велики број продукција, од којих неке имају и преко двадесет чланова ансамбла. Како изгледа организациона структура?
Иза фестивала стоји тим људи који током целе године ради на припреми програма, продукције, логистике и међународне сарадње. Током фестивала тај систем се значајно шири јер је потребно координисати умјетнике, техничке екипе, партнере и све сегменте организације. Реч је о сложеном систему који функционише захваљујући искуству, посвећености и тимском раду.
Често се истиче да Град театар има амбицију да добије сопствени позоришни простор за рад током целе године?
То је један од наших важних стратешких циљева. Фестивал је током свог трајања показао да постоји потреба за сталним простором који би омогућио развој продукције, едукативних програма и активности током цијеле године. Такав простор би представљао значајан искорак за културни живот Будве.
Како видите будућност Града театра у оквиру европске фестивалске мреже, посебно кроз сарадњу унутар ЕФА, и да ли регионални фестивали данас имају шансу да задрже аутентичност у све глобализованијем културном простору?
Верујем да управо аутентичност постаје највећа вриједност у савременом културном простору. Европске мреже омогућавају размјену искустава и међународну видљивост, али оно што сваки фестивал чини посебним јесте његов локални идентитет. Град театар ће наставити да развија међународну сарадњу, али истовремено да његује оно по чему је јединствен – спој културног наслеђа Будве, амбијенталног театра и савремене умјетничке продукције. Управо у тој равнотежи између локалног и међународног видим његову будућност.
Извор: Данас
