Пише: Радоје Фемић
Један од најутицајнијих свјетских медија у области културе и међународних односа, Ватиканске новости (Vatican News), у својој рубрици Свијет, од 26. јуна 2026, пише о тек завршеном свјетском фестивалу писаца полиглота Геолитература у Котору. Под насловом „Књижевни сусрет у Црној Гори“, кроз изјаву једног од осам учесника свјетске конференције вишејезичких аутора, Холанђанина Олава Шрадера (Schrader), с позивом на наративе разних националних култура, што и јесте профил Геолитературе, овај ватикански гласник подсјећа да је самит Геолитература тежио успостављању симболичке и културне а не политичке осе.
Ватиканске новости наводе да је Шрадер био гост оснивача Геолитературе (синеаста и писац Гојко Челебић) на сусрету међународних мислилаца полиглота (у португалском издању гласила: encontro internacional de pensadores poliglotas) и најавио свој нови роман преведен у Црној Гори. Геолитература је у једној од својих сесија у Котору лансирала три преведене књиге: први превод Његоша на португалски – „Лажни цар Шћепан Мали“ –, затим, „Манифест Бразил“ филозофа Родрига Мораиса на српском и, најзад, превод Шрадеровог романа у издању Бока Ф – Подгорица. Роман, једна пост-колонијална и пост-модерна прича, инспирисан је оснивачем Сао Паула, Жозе де Аншијетом и појавиће се у српском преводу на јесен.
Геолитература није заобишла ни тематику цркве. Грчки академик Јоргос Арабацис излагао је на тему бизантизма и перцепције бизантског насљеђа у савременом свијету. Ленка Блехова (Ватиканске вијести наводе Јеврејка из Прага, специјализована за историју цркве: doutora judia de Praga, especialista em história da Igreja) говорила је о универзализму католичке цркве у Боки Которској. Сам холандски писац дотакао се доприноса језуита свјетској цивилизацији и култури. Иначе је Шрадер, једна од централних фигура овогодишње Геолитературе, који се културом бавио у 22 земље свијета, једно вријеме био суперинтендант у Националним институту Бразила за историјску и културну баштину у Рио де Жанеиру (Iphan).
Ријетко је, за посљедњих деценија, може се закључити, иједан културни догађај у Црној Гори привукао толику пажњу међународне јавности као Геолитература. Од Грчке до Бразила, од Чешке до Италије и Холандије, земаља учесница, али и шире, идеја да се Црна Гора маркира као тачка сусрета цивилизацијског потенцијала на мноштву језика названа је значајним моментом у историји идеја. Фестивал је, са својих пет главних токова (Историја идеја, Језици, Вјештачка интелигенција, Геолитература и, најзад, Геоњегош) завриједио пажњу међународне културне јавности као права и оригинална идеја у прави час и на правом мјесту.
