Пише: Ендрју Наполитао
Декларација независности од 4. јула 1776. године почива на два скупа вриједности. Први су природна права, а други ограничена власт. Послије 250 година, ниједна од тих вриједности није преживјела, а у данашњој Америци преовладава управо њихова супротност.
Томас Џеферсон је нацрт Декларације саставио за свега три дана, боравећи у једној гостионици у Филаделфији. На њега је снажно утицао британски филозоф Џон Лок. Лок се сматра родоначелником теорије природних права, коју је извео из учења о природном закону код Аристотела, Светог Августина и Томе Аквинског.
Аристотел (384–322. године прије нове ере) није тврдио да људи посједују урођена природна права. Умјесто тога, сматрао је да појам правде, који произлази из саме људске природе, захтијева да оно што је правично буде и „природно правично“ када је ријеч о заштити личности и имовине, без обзира на то да ли су такве заштите прописане законом или нису. Управо та мисао, „без обзира на то да ли су прописане законом или нису“, представља прво познато формулисање идеје о вишем грађанском закону, закону који стоји изнад самих закона које доноси власт.
Свети Августин (354–430. године нове ере) такође није изричито говорио о постојању природних права, али је тврдио да се норме људског понашања могу спознати употребом разума, уз помоћ божанског откривења. Он је међу првима јасно изразио став да су добро и зло спознатљиви свим људима, без обзира на то да ли су законски прописани или не; а то знање, управо зато што је заједничко свим људима, представља виши закон. То универзално знање Августин је назвао природним законом.
Свети Тома Аквински (1225–1274. године нове ере) није изричито формулисао теорију природних права, али је дубоко развио идеје Аристотела и Светог Августина. Учио је да сва људска бића посједују урођена морална потраживања, као и урођене моралне обавезе да поштују морална потраживања других људи. Према Аквинском, и та потраживања и те обавезе могу се спознати употребом разума.
Џон Лок (1632–1704), чија је дјела Томас Џеферсон читао на Колеџу Вилијам и Мери, а Џејмс Медисон на Принстону, ослонио се на учење све тројице ових мислилаца како би тврдио да су морална потраживања која је Аквински изводио из природног закона заправо природна права. Та права, сматрао је Лок, једнако као и способност да разликујемо добро од зла, припадају самој људској природи и стоје изнад власти државе.
Лок је даље тврдио да су права потраживања према цијелом свијету. Тако су твоје право на живот, право да мислиш како желиш, да кажеш оно што мислиш и објавиш оно што говориш; право да се молиш Богу на начин који изабереш или да се уопште не молиш; право да се удружујеш с другима; право да штитиш себе и своју имовину; право да те други оставе на миру; право да посједујеш, користиш и управљаш својом имовином; право на слободно кретање; као и право на правичан однос државе према теби, све то природна права. За остваривање тих права није потребна дозвола власти.
Полазећи од тога, Џеферсон је записао да су наша права дарована од Бога, да припадају сваком појединцу и да су неотуђива. То је прва вриједност коју славимо 4. јула.
И друга вриједност произлази из људске природе. Лок је учио, а Џеферсон вјеровао, да је право својине апсолутно. То значи да власник може користити своју имовину како жели, под условом да тиме не наноси штету другима; може је продати или дати у закуп; и може искључити било кога из њеног коришћења из било ког разлога, па чак и без навођења разлога, укључујући и саму државу.
Из таквог схватања Џеферсон је закључио да је једино морално допуштена она власт на коју су они којима се влада дали своју изричиту сагласност. Једанаест година касније, Медисон је био главни записничар на Уставној конвенцији, а двије године након тога саставио је Повељу о правима. Џеферсон, Медисон и њихови сарадници препознавали су Божију руку у поријеклу људске слободе, природна права која припадају свим људима и ограничену природу републике коју су створили.
Небојша Поповић: УН на ивици банкрота – САД и Кина невољне да је финансирају
А онда је дошао рат, велика пошаст природних права и ограничене власти. Вануставно ширење државне моћи најчешће се дешава током ратова и криза налик ратовима. Тако је било од никада формално објављеног рата с Француском крајем осамнаестог вијека, који је изњедрио Законе о странцима и побуни, прописе којима је кажњаван говор критичан према власти; преко хапшења новинара без оптужнице и суђења током Америчког грађанског рата; прогона аутора памфлета који су се противили регрутацији у Првом свјетском рату; интернирања америчких држављана у логоре на основу расног поријекла током Другог свјетског рата; па све до „рата против тероризма“, који је донио Патриотски закон и масовни надзор без судских налога. Иста логика наставља се и данас кроз необјављене ратове које предсједници покрећу по властитом нахођењу и кроз ширење америчке мреже од око 750 војних база у више од 80 земаља.
За Џеферсона и Медисона природно право било је заиста неотуђиво и могло се истицати према читавом свијету.
Оно је могло бити ограничено само морално и правно оправданим поступком, након суђења пред поротом и осуде због повреде природних права друге особе. Сваки закон или извршна наредба која нарушава природна права била је ништавна и нико није имао обавезу да јој се повинује. У томе су се слагали Аристотел, Августин, Аквински, Лок, Џеферсон и Медисон.
У уставној републици власт може одузимати слободу или имовину само на основу закона и само од оних који су јој таква овлашћења повјерили кроз устав којим је успостављена. Свако вршење власти које није засновано на пристанку оних којима се влада представља насртај на природна права, превазилази морална и уставна овлашћења државе, морално је недопустиво и нема правну ваљаност.
Извештај: САД одустају од изградње држава на Балкану, у фокусу стабилност и партнерство
У царству, међутим, власт нема ограничења. Она чини све што пожели државни поглавар. Одбацује обавезујућу снагу међународних норми, богати се на рачун народа, одузима имовину без пристанка грађана, крши природна права, покреће ратове како би удовољила појединим интересним групама, убија људе без суђења под изговором да су прекршили њене законе, потчињава друге народе и прописује им како треба да живе, па чак и отима њихове вође. Штампа новац без покрића и тиме обезврјеђује приватну имовину, надзире све облике комуникације и гради стотине војних база широм свијета. Законодавна власт је слаба и потчињена извршној, док државни поглавар намеће сопствене порезе, подстиче крваве спектакле за масе и подиже кичасте споменике самом себи.
Који облик власти ћемо, онда, славити наредног мјесеца?
Ендрју П. Наполитано, некадашњи судија Вишег суда савезне државе Њу Џерзи, био је главни правосудни аналитичар телевизијске мреже Fox News и водитељ је подкаста Judging Freedom. Написао је седам књига о Уставу Сједињених Америчких Држава, а његова најновија књига носи наслов Suicide Pact, у којој се бави радикалним ширењем предсједничких овлашћења и пријетњама које она представљају америчким слободама. За више информација о аутору може се посјетити званична страница Ендруа Наполитана.
Извор: Consortium News
