Пише: Филип Драговић
Посљедних година црногорска јавност је била почашћена извјештајима Скај преписки у којима смо могли читати и чути какве су све везе са државом, какве медијске подметачине, какве злочине конструисали и спроводили бројни људи из подземља али и особе блиске званичним адресама попут полицајаца Лазовића и Миловића, и сина Весне Меденице бивше тужитељке, а до данас осуђене за криве радње. Већина тих људи је данас у физичком бјекству, али у интензивној медијској присутности и оглашавању којим желе да поправе свој имиџ упрљан нечасним радњама. И, мора се признати, нека њихова саопштења изгледају спектакуларно, а оптужбе на рачун садашње власти, у најмању руку, интригантно.
Међутим, једно не треба сметнути са ума: аутентичност интерних преписки чланова криминалних група (доказано валидан извјештај за судске поступке) је једно (оно кад су се договарали и извјештавали како ће обавити своја непочинства и како су и зашто су ЦГ под ДПС влашћу доживљавали као своју бабовину, а мислили да их нико не чује), а оглашавања којима накнадно опањкавају оне који их процесно гоне и који су срушили њихов „земаљски рај“, ипак представљају наратив сумњивије вјеродостојности.
У свакој нормалној држави тужилачке адресе би провјериле све наводе ових одметника (а полиција би их нашла, или њих или „јатаке њихове“), али би, такође, у свакој уравнотеженој јавности и култивисаној грађанској свијести овакве дојаве актера најпрљавијих ДПС работа (сјећате се „великосрпских графита“ по пљеваљским џамијама, или ликовања због Амфилохијеве смрти) биле дочекане са људским презрењем, и ојачаном свијешћу о томе да колико год ова власт дјеловала неповезано и неефикасно (баш у безбједносном и судском сектору) њихова политичка алтернатива оличена у овим БИЛ фацама, призива страх и језу у погледу развоја и напретка овог друштва.
