Пише: Оливер Јанковић
У праву је мој омиљени пјесник Елис Бекташ када разоткрива политичке и империјалне позадине мундијалских збивања, и оне су, све видљивије: од долазак „на ноге“ Путину 2018, преко дружења са императорима нафте 2022, до овог Трамповог Мундијала 2026. И колико то све личи на Мундијал 1934 у земљи Мусолинија или на Олимпијске игре у Берлину 1936, уз све, још увјек, космичке разлике у политичким посљедицама које производе поменути императори онда и сада. Да не понављам све што је Елис рекао, тек, за сиротињу важе закони и правила демократије, а велики, како се договоре. А ево договорили су се ко може а ко не може да привири на текући Мундијал, мимо спортских критеријума. А увели су и правила сличнија кошарци и хокеју (брзе и бројне измјене, временске четвртине, терен наквашен тако да лопта више „клизи“ него што се котрља) како би Американци лакше гледали оно што се збива на терену.
А што се тиче саме игре и такмичења, њих не могу убити никакви императори. Сваки такав покушај вратиће се не-спортистима као бумеранг, и добићемо још већи спектакл, попут многих бајковитих прича из римског Колосеума. Тако је и ове године на 23. Свјетском првенству у фудбалу. Упркос свим политичким тензијама и формалним измјенама, па чак и упркос не-такмичарском ефекту утакмица које се играју „тачно у подне“ мексичких, калифорнијских и тексашких љетних дана. Овај Мундијал, већ послије 5 дана и првих утакмица групне фазе носи у себи шарм историјског спортског спектакла.
Мексичка романса са рањеним јунаком Хименезом и атипичним скором утакмице на отварању са више црвених картона него голова, била је тек само увод у одличну утакмицу између фудбалске Европе и фудбалске Азије, у којој је Јужна Кореја баш надиграла и резултатски савладала Чешку. Гол Хванга којим су Корејанци изједначили већ сад улази међу најљепше голове на мундијалима икада. Потражите на интернету!
БиХ је одиграла свој, ко зна који по реду, реми у посљедњх неколико мјесеци, али први у својим мундијалским наступима. Видим да многи десничари критикују Србина Јова Лукића што игра за репрезентацију БИХ, али овај момак у сваком смислу добро игра главом, и не крије да је Србин као ономад голман Хрватске Субашић. Домаћи фудбалери САД су оставили много бољи утисак и од Мексиканаца и од Канађана, а што је за њих посебно важно, и од Турака у истој такмичарској групи. Очигледно је на овој квалитетној фудбалској дружини са Гулером и Јилмазом негативан траг оставила чињеница да Турци нијесу играли мундијале више од двије деценије!
За разлику од њих Швајцарци баш јесу, али рекло би се да су се изморили, издували, заситили…. шта год. Изједначење Катара у посљедњим минутима утакмице са Швајцарском, заједно са побједом „кенгура“ против Турске, спада у ред прворазредних изненађења овог првенства, и оних лијепих доказа како папир трпи свашта, али терен само праве мајсторе и храбра срца.
Реми Бразила и Марока ствара оптику кроз коју видимо не баш прави Бразил, и рекло би се много јачи Мароко од онога из Катара. Шкоти су забиљежили прву мундијалску побједу још од 1990. и ево их, по ко зна који пут, пред излазним вратима из групне фазе. Требаће им бар један реми из два меча са фаворитима, а дјелују као екипа која би могла и више од тога.
И за крај овог почетног осврта на почетак најважнијег такмичења, да похвалимо атомску игру Јапана против Холандије која је од њих играчки (појединачно гледано) јача. За Јапанце нема ни изгубљене лопте, нити изгубљеног резултата. Два пута су се, баш онако самурајски, вратили из пораза у игру, и пријетили једном од фаворита за титулу, да ће да га побједе. Ето, то су докази да се Земљина лопта ипак окреће у правцу нових људских напора и витешких подвига. Док Њемци, без престанка и мјере, дају голове слабијима од себе, као што су то радили на свим досадашњим такмичењима.
