Пише: Жељко Шапурић
Његујући успомену на претке и јачајући везе међу бројним породицама расутим широм региона и свијета, братство Чолаковић одржало је у Никшићу девети сабор. Окупило се око 200 братственика из свих крајева некадашње Југославије и иностранства, као и бројни гости. Прије централног окупљања, братственици су посјетили Манастир Острог, гдје су се помолили Светом Василију Острошком за здравље својих породица и покој душа својих предака.
– Надам се да ће вас благослов нашег Светог Василија Острошког пратити гдје год да кренете и да ће вам остати у срцу као снага, мир и подсјетник на оно што нас окупља – казала је модераторка програма Тијана Перовић.
Она је истакла да сабор није само дан сусрета, већ и дан сјећања.
– Сјећања на оне који су нас подизали, учили и оставили нам у аманет да се окупљамо, да чувамо једни друге и да не заборавимо ко смо – истакла је Перовић.
Присутни су потом минутом ћутања одали пошту преминулим прецима. О историји братства говорио је др Боро Чолаковић, износећи појединости које, како је рекао, нијесу забиљежене у четири досад објављене братственичке књиге.
– Братства Чолаковић и Лаковић потичу од Иликовића, а не од Вујошевића, како се раније сматрало. То потврђује и Ђуро М. Лаковић у недавно објављеној књизи. Према новим сазнањима и генетским истраживањима, припадамо млађим Кучима словенског поријекла, а не Дрекаловићима, како се раније вјеровало – рекао је Боро Чолаковић.
Село у Љешанској нахији доживљава препород уз акције три братства: Слогом враћају Орасима живот
Он је навео да се Лако, родоначелник више братстава, око 1650. године из Куча доселио у Цуце, када се први пут помиње презиме Чолаковић.
– Историчар Ђорђије Пејовић наводи да се 1685. године из Црне Горе у Далмацију одселило више од 10.000 људи, међу којима је било и Чолаковића, чији су потомци касније живјели у Кистању, Голубићу и Врбнику у Книнској крајини – казао је Боро Чолаковић.
Он се осврнуо на миграције становништва током 19. вијека.
– Док сам радио као љекар у Прибоју, упознао сам људе који су, упркос промјенама кроз генерације, сачували свијест о свом поријеклу из никшићког краја. То говори колико су коријени важни и колико дуго остају у породичном памћењу – истакао је он.
Најстарији учесник сабора био је осамдесетседмогодишњи Момо Ђуров Чолаковић из Новог Сада, који је током радног вијека обављао бројне одговорне функције у друштвеном и политичком животу Србије.
– За мене овај скуп значи живот. Наслиједио сам свог покојног ђеда Риста, народног посланика у Скупштини Црне Горе. Био сам први Чолаковић који је 20 година провео у Скупштини Србије и обављао дужност предсједника Скупштине Војводине. Увијек се радо враћам свом завичају, Пониквицама код Трубјеле – казао је Момо Чолаковић.
Захвалнице деветог скупа братства Чолаковић уручене су: Мирку Чолаковићу (Омарин), Југославу Чолаковићу (Београд), Перици Чолаковићу (Добановци), Веселину Чолаковићу (Врбас), Александри Чолаковић (Лајковац), Драгану Чолаковићу (Крњево), Борки Чолаковић (Соколац), Радисаву Чолаковићу (Зрењанин), Мому Чолаковићу (Нови Сад) и Весни Чолаковић (Темишвар).
На сабору је једногласно одлучено да наредни, десети скуп братства Чолаковић буде одржан 2028. године у Крњеву, у Србији.
Културни дио програма употпунили су чланови КУД-а „Оногошт“ из Никшића, као и гуслари Радивоје Чолаковић, Максим Војводић, Жељко Вукчевић и најмлађи међу њима, Лазар Предрагов Чолаковић, гусларски првак Републике Српске у свом узрасту. Њихови наступи, испраћени великим аплаузима, додатно су допринијели очувању традиције и духу заједништва који његује братство Чолаковић.
Извор: Дан
