Пољски министар спољних послова рекао је јуче да Европа ризикује да упадне у рат, док је Русија поручила да још има простора за дипломатију, али да војни експерти припремају опције у случају да се не смире тензије око Украјине.
Амерички амбасадор Мајкл Карпентер рекао је послије разговора са руским представницима у Бечу да би Запад требало да се припреми за могућу ескалацију тензија са Москвом. „Ратни бубњеви су гласни, а реторика је постала прилично оштра“, рекао је новинарима.
Русија је саопштила да се дијалог наставља, али да је доспио у ћорсокак док она покушава да убиједи Запад да спријечи улазак Украјине у НАТО и поништи деценије ширења Алијансе у Европи. САД су одбациле те захтјеве, али су поручиле да су спремне да разговарају о контроли наоружања, распоређивању ракета и мјерама за изградњу повјерења.
„У овом стадијуму, то је заиста разочаравајуће“, рекао је руски амбасадор Александар Лукашевич након састанка Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС), треће етапе у серији разговора између Истока и Запада ове неђеље.
Он је упозорио на могућност „катастрофалних посљедица“ ако се двије стране не договоре око онога што је Русија назвала безбједносне црвене линије, али је рекао да Москва није одустала од дипломатије и да ће је чак убрзати, пренио је Ројтерс.
Та агенција оцјењује да су ови коментари одраз стратегија Москве, која говори да жели да иде путем дипломатије, али одбацује позиве да повуче трупе нагомилане близу Украјине и упозорава на неодређене посљедице по безбједност Запада уколико се не усвоје њени захтјеви.
Раније јуче, пољски министар спољних послова Збигњев Рау рекао је у обраћању 57-чланом безбједносном форуму: „Изгледа да је ризик од рата у области ОЕБС-а сада већи него икад раније у посљедњих 30 година“,
Он није пријавио никакав напредак на састанку, који је услиједио након преговора Русија-САД у понедјељак у Женеви у конференције Русија-НАТО у Бриселу у сриједу.
Русија тврди да жели да иде путем дипломатије, али одбацује позиве да повуче трупе нагомилане близу Украјине и упозорава на неодређене посљедице по безбједност Запада уколико се не усвоје њени захтјеви
Руски замјеник министра спољних послова Сергеј Рјабков рекао је да су ранији састанци показали да постоји „ћорсокак или разлика у приступима“ и да не види разлог да се наредних дана сједне и поново воде исти разговори.
Он је за телевизију РТВИ рекао да руски војни специјалисти предочавају опције предсједнику Владимиру Путину у случају да се ситуација око Украјине погорша, али да се дипломатији мора дати шанса. „Морам нагласити да се дијалог и даље води на многим нивоима и у многим правцима“, рекао је Рјабков.
Вриједност руске рубље опала је за више од два одсто у односу на долар након коментара Рјабкова, који су подстакли и распродају државних обвезница. Трговац у једној великој руској банци рекао је Ројтерсу да је тржиште ђелимично реаговало на коментар Рјабкова да не може ни да потврди ни да искључи могуц́ност да Русија распореди „војну инфраструктуру“ на Куби и у Венецуели.
Амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је у интервјуу за МСНБЦ: „Не зна се који пут ће изабрати Владимир Путин. Пут дипломатије и дијалога да би ријешио неке од ових проблема или ц́е наставити путем конфронтације и агресије?“
Амерички секретар за одбрану Лојд Остин потврдио је јуче посвећеност Вашингтона да помогне Украјини да се одбрани, саопштио је Пентагон. Он је са украјинским колегом разговарао о „текућем и ничим изазваном руском војном нагомилавању у Украјини и око ње“.
Амбасадор Лукашевич је рекао да уколико Москва не добије конструктиван одговор, „бићемо приморани да изведемо одговарајуће закључке и предузмемо све неопходне мјере да осигурамо стратешку равнотежу и елиминишемо неприхватљиве пријетње по нашу националну безбједност“.
Он је додао да је Русија мирољубива земља, али је истакао: „Међутим, није нам потребан мир по сваку цијену. Потреба да добијемо те правно формализоване безбједносне гаранције за нас је безусловна.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков критиковао је нацрт закона о санкцијама који су у сриједу представиле демократе у америчком Сенату а чија мета би били највиши руски владини и војни званичници, укључујући Путина, као и кључне банкарске институције, ако Русија нападне Украјину. Песков је рекао да би кажњавање Путина било равно прекиду односа.
Карпентер је на састанку ОЕБС-а рекао: „Док се припремамо за отворени дијалог о томе како да ојачамо безбједност у корист свих, морамо одлучно одбацити уцјене и никад не дозволити да агресија и пријетње буду награђени“.
Шведска војска појачава патроле на Готланду
Шведска војска саопштила је јуче да појачава видљиве активности на острву Готланд у Балтичком мору усљед повећаних тензија између НАТО и Русије и недавног распоређивања руских десантних бродова на Балтику, пише Ројтерс.
Највеће шведско острво је стратешки важно и удаљено је око 330 километара од Калињинграда, сједишта руске Балтичке флоте. Шведска је 2019. на острву распоредила унапријеђени одбрамбени систем ракета земља-ваздух.
Шведска није чланица НАТО, али има блиске везе са Алијансом и јача своје оружане снаге након деценија занемаривања, истиче Ројтерс.
Генерал-потпуковник Микаел Класон, начелник здружених операција у Оружаним снагама, рекао је да трупе од јуче патролирају луком и аеродромом Висбија, главног града Готланда.
Он је казао да војска предузима акције и у другим ђеловима Шведске у одговору на недавне руске потезе, али је одбио да даље коментарише.
Главни шведски војни командант рекао је прошле неђеље да ће безбједносна стратегија Шведске бити потпуно подривена ако НАТО пристане да се уздржи од даљег ширења и да сузбије неке активности у Европи, као што Русија тражи.
Ангелина Шофранац
Извор: Вијести
