Napadi su izvođeni u koordinaciji sa SAD i Izraelom tokom više nedelja
Pišu: Samer Said/Anat Peled
Prevod: Miloš M. Milojević
Ujedinjeni Arapski Emirati izveli su desetine vazduhoplovnih napada protiv Irana počev od prvih dana rata i izvodili su ih i dan nakon što je objavljeno aprilsko primirje, navode osobe upoznate sa ovom temom, što upućuje na dublju uključenost u vazduhoplovnu kampanju koju su predvodile SAD i Izrael nego što je prethodno bilo poznato.
Opseg izvedenih napada je još jedno potkrepljenje sve veće državne spremnosti da zaštiti ono što vidi kao svoje strateške interese, po čemu se udaljuje u odnosu na neke susedne zalivske države, koje su se spram iranskih pretnji držale mnogo opreznije.
Napadi su izvođeni u koordinaciji sa SAD i Izraelom, i obe ove zemlje su obezbeđivale obaveštajne podatke, navode izvori upoznati sa ovom temom. Među napadnutim metama su ostrva Kešm i Abu Musa u Ormuskom moreuzu; Bandar Abas; naftna rafinerija na ostrvu Lavan u Persijskom zalivu; i petrohemijski kompleks Asalujeh, navode pojedini izvori.
Neki od ovih napada bili su usmereni na iranska energetska postrojenja što je bio odgovor na teheranske napade na emiratsku naftnu i gasnu infrastrukturu, navode pojedine osobe upoznate sa ovim sukobom. Napad na Asalujeh, izveden zajedno sa Izraelom, doveo je do negodovanja velikog dela međunarodne zajednice i američkog zahteva Izraelu da prestane sa napadima na energetska postrojenja.
Zalivske zemlje su uoči rata navodile da neće dopustiti da njihov vazdušni prostor ili baze budu korišćeni za izvođenje napada. Ali neke su promenile svoj pristup nakon što je rat počeo a Iran odgovorio izvođenjem napada raketama i dronovima protiv zalivskih populacionih središta, energetske infrastrukture i aerodroma kako bi povisio ekonomsku i političku cenu sukoba.
Ujedinjene Arapski Emirati pretrpeli su najveće breme ovih napada, pošto ih je Iran ciljao sa više od 2.800 raketa i dronova, daleko više nego što je ispaljeno na bilo koju drugu zemlju, uključujući i Izrael.
Opseg emiratskog ratobornog odgovora potcrtava razmimoilaženja unutar Zaliva. Početkom aprila, Saudijska Arabija se žalila da američki i emiratski napadi povisuju rizik da će se regionalna energetska infrastruktura naći na meti Irana, što bi dalje povećalo cene nafte i potreslo svetsko tržište, navode pojedini izvori. Saudijci su želeli da SAD pritisnu UAE kako bi uzvratni napadi bili obustavljeni i da bi se priključili diplomatskom delovanju koje su predvodile regionalne države, kažu.
„Ujedinjeni Arapski Emirati drže Iran u potpunosti odgovornim za ove terorističke napade i njihove posledice“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova ove zalivske zemlje. Saudijska Arabija i kancelarija izraelskog premijera nisu odgovorili na zahtev za komentar. Bela kuća je odbila da komentariše.
Saudijska Arabija koja se suočila sa malobrojnijim i manje štetnim napadima iz Irana javno je osudila napade na Zaliv, ali se nije postavila toliko žestoko i radila je na diplomatskom razrešenju krize.
Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata šeik Mohamed bin Zajed postajao je sve ozlojeđeniji prema saudijskom prestolonasledniku princu Mohamedu bin Salmanu na početku rata pošto je ovaj odbio da učestvuje u koordinisanom vojnom delovanje protiv Irana, navode zalivski zvaničnici.
Havijer Blas: Emiratsko napuštanje OPEK-a je egzistencijalna kriza naftnog kartela
Ova ozlojeđenost pojačala je razmimoilaženje između dve zalivske sile, koje su se već sukobljavale oko uticaja nad Crvenim morem, na suprotnim stranama u sukobima u Sudanu i Jemenu. Ujedinjeni Arapski Emirati povukli su se iz OPEK-a u aprilu, napuštajući grupu pod saudijskim vođstvom i obavezujući se da će pojačati svoje bezbednosno oslanjanje na SAD i Izrael.
Osim ovih napada, Ujedinjeni Arapski Emirati podržali su usvajanje rezolucije u Ujedinjenim nacijama kojim bi bila dopuštena upotreba sile ukoliko bi to bilo nužno da se probije iranska blokada strateški važnog Ormuskog moreuza.
Ovi potezi presekli su ekonomske veze koje su emirati dugo ostavljali otvorenim Iranu uprkos teškim zapadnim sankcijama.
Iran je odgovorio u više navrata optužujući Ujedinjene Arapske Emirate da su se priključili američkoj i izraelskoj kampanji.
Ujedinjeni Arapski Emirati takođe su delovali protiv iranskih finansijskih interesa, zatvorili su škole i klubove u Dubaiju koji su povezani sa Teheranom i uskratili su vize i tranzitne dozvole iranskim građanima.
Emirati su već dugo raspoloženi da prihvate velike spoljnopolitičke rizike i voljni su da pribegnu vojnoj moći kako bi ostvarili svoje interese u regionu. Poslednjih godina slali su oružje militantnim grupama u Sudanu i Libiji i plaćenike u Jemen u nizu operacija osmišljenih da nadmaši svoje regionalne suparnike.
Nejasno je da li zemlja raspolaže kapacitetima da odvrati mnogo većeg, bližeg neprijatelja kao što je Iran. Njeni napadi uglavnom su simbolični u poređenju sa više od 20.000 napada koje su izvršile Sjedinjene Američke Države i Izrael.
Fajnenšel tajms: Kako je saudijski princ omanuo kladeći se na Iran
Agresivno pozicioniranje Ujedinjenih Arapskih Emirata predstavlja rizik koji će ih možda učiniti većom metom u onome što bi mogao biti dugotrajni period loših odnosa sa Iranom. Ranije, u maju, Iran je napao važnu naftnu luku Fudžejru, nakon što su Sjedinjene Države pokrenule operaciju za slamanje iranske kontrole nad Ormuskim moreuzom. Nedavno je dron lansiran iz Iraka, u kojem deluju snažne proiranske milicije koje su dejstvovale i tokom ovog rata, pao blizu emiratske nuklearne elektrane.
Ujedinjeni Arapski Emirati nedavno su zauzeli pomirljiviju poziciju, zagovarajući diplomatsko razrešenje sukoba kojim su u opasnost dovedena ogromna energetska postrojenja, navode pojedini izvori. Emiratski predsednik je bio među onim regionalnim predvodnicima koji su u telefonskom razgovoru početkom maja ohrabrivali predsednika Trampa da postigne mir sa Iranom
Rat je produbio savezničke odnose između UAE i Izraela. Izraelski zvaničnici bili su ohrabreni ponašanjem UAE tokom rata i sagledavaju odnos između dve države kao dugoročno strateško partnerstvo.
Izrael je slao baterije Gvozdene kupole i izraelske trupe da brane UAE tokom rata, a više desetina vojnika i dalje je razmešteno u vojnim kompleksima ove zalivske nacije, navodi jedna osoba upoznata sa ovom temom. Niz istaknutih izraelskih zvaničnika, uključujući izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, šefa obaveštajne agencije Mosad, šefa Šin Beta i izraelskog načelnika generalštaba – tajno su posećivali UAE tokom rata radi koordinisanja u vezi sa Iranom.
Anat Peled je reporterka Volstrit džurnala iz Tel Aviva koja izveštava iz Izraela i sa palestinskih teritorija, prevashodno o bezbednosti, politici i društvenim temama. Za Volstrit džurnal izveštavala je o Hamasovom napadu na Izrael 2023. godine i ratu u Gazi, tokom kojeg je provela više dana u mrtvačnicama, letela sa izraelskim taocima kako bi se susrela sa najvišim zvaničnicima u Dohi i Hagu i razgovarala sa povređenom palestinskom decom na granici Gaze; govorila je za različite televizijske programe uključujući i emisiju Kristijan Amanpur, gde je prikazan njen izveštaj o izraelskim obaveštajnim promašajima uoči napada 7. oktobra 2023.
Sumer Said je reporterka koja se bavi energetikom i Saudijskom Arabijom; radi u bliskoistočnom dopisništvu Vostrit džurnala; njeni izveštaji bave se vezama između nafte i regionalne geopolitike; ona je takođe napisala nekoliko istraživačkih političkih i poslovnih članaka o Saudijskoj Arabiji; izveštavala je sa Bliskog istoka tokom više od dve decenije iz više od deset zemalja.
Izvor: The Wall Street Journal
