Piše: Sejmor Herš
Sredinom 1962. godine, Džon Kenedi se našao na udaru kritike zbog medijskih izveštaja koji su ga dovodili u vezu sa mafijašem Semom Đankanom. Međutim, njega je tog leta najviše brinuo potencijalni skandal, koji je mogao biti podjednako politički smrtonosan, a najavljen je oživljavanjem dugogodišnjih glasina da se on tajno oženio članicom visokog društva iz Palm Biča po imenu Duri Malkolm pre venčanja sa Žaklinom Buvije 1953. godine.
Čarls Spolding, koji je bio izuzetno blizak prijatelj Džona Kenedija još od Drugog svetskog rata, u razgovoru za ovu knjigu priznao je da je znao da su te glasine istinite. Kenedi i Malkolm su se venčali početkom 1947, a brak je bio vrlo kratak. Spolding je poznavao Duri Malkolm još od detinjstva, koje su zajedno proveli u bogatom predgrađu Čikaga. „Duri je bila izuzetno talentovana za sport, sa momcima je igrala košarku i hokej na ledu. Bila je podjednako talentovana i za ljubavne romanse, kao i za sport. Uživala je u muškarcima na veliki broj načina. Uvek je oko nje bilo mnogo muškaraca“, rekao je Spolding.
Do zime 1946/47, Malkolm se dva puta udavala. U vreme kada se Kenedi upustio u vezu s njom, njen drugi brak je bio pred razvodom. Spolding je venčanje Kenedija i Malkolm opisao kao „šalu koja je, pomešana sa malo više smelosti, otišla predaleko“. Venčanje se odigralo bez prethodne najave. Kenedi joj je to predložio, a ona je odmah pristala. „Sećam se da sam rekao Džonu da je poludeo, kandiduje se za Kongres, a trči okolo i ženi se“, rekao je Spolding.
Lokalne novine iz Palm Biča su krajem 1947. izvestile da je Džon F. Kenedi „zaslužio Oskara za ljubavne romanse“. U tekstu se navodi i ime Duri Malkolm.
Ali postoje dokazi da je veza bila ozbiljnija. Džon i Duri su bili nerazdvojni na svim društvenim i sportskim događajima. Znali su da sednu u kola i odvezu se do Majamija da se klade na konje.
Spolding kaže da je Džo Kenedi, kad je čuo da se Džon oženio, doživeo težak napad besa. Pored toga što je Duri bila vać dva puta razvedena, nije bila katolkinja, nego protestantkinja. „Džo je zahtevao da se ‘to sredi’. Porodica se plašila da će se saznati za celu stvar, pa će propasti plan da Džon jednog dana postane predsednik SAD-a. Džon me pitao da li bih otišao po papire o venčanju. Uz pomoć jednog advokata iz Palm Biča dobio sam dokumente“, kazao je Spolding.
Prema zakonima Floride, koji su važili do 1983. godine, parovi su morali da podnose zahtev za izdavanje dozvole za venčanje. Na dozvolu se čekalo najkraće tri dana. Ako su Džon Kenedi i Duri Malkolm poštovali zakon, njihovo venčanje je moralo da bude planirano i najavljeno najmanje tri dana unapred, a to znači da je bilo mnogo više od „impulsivne šale“, kako je tvrdio Čarls Spolding.
Kad je ta priča počela da privlači pažnju javnosti i preti ugrožavanjem Kenedijeve pozicije u Beloj kući, razni novinari, advokati i političari su od zvaničnika okruga Palm Bič zahtevali uvid u knjigu venčanin 1947. godine. Ali nisu mogli da pronađu dokaze o venčanju Kenedija i Malkolm. Evidencija se u ono vreme beležila ručno i nije bila složena po datumima ili abecednim redom. Ko god je imao pristup, mogao je da uzme određeni dokument, a da se nikada ne utvrdi da li nešto nedostaje.
Džon Kenedi se venčao sa Žaklinom Buvije 1953. godine, a Duri Malkolm se kasnije udavala još dva puta. Pod pretpostavkom da su se zvanično venčali, ali ne i razveli, postoji mogućnost da su bili bigamisti. Pitanje bigamije je ostalo nerešeno i posle ubistva DŽ.F.K. To mi je potvrdila jedna bliska prijateljica porodice Kenedi, koja se javila kada je saznala da prikupljam materijal za ovu knjigu. „Džon nikada nije bio legalno oženjen sa Žaklinom, a sve što je ostalo iza njega to su njihova deca i unuci. Priča o spornom prvom braku čini Džonovu decu nelegalnim naslednicima. To je vrlo neprijatno. Ta deca, Džon Mlađi i Karolajn, već su pretrpeli mnogo loših stvari, izgubili su oca. Razmislite o tome i nemojte da se bavite tom temom“, rekla mi je prijateljica porodice Kenedi.
Tračevi i tvrdnje o Kenedijevom sumnjivom prvom braku bile su česta tema za tabloide i zabavne televizijske emisije u Americi i Engleskoj. U londonskom Dejli mejlu, u januaru 1997, objavljena je velika fotografija Duri Malkolm u venčanici, sa naslovom: „Da li je ona bila tajna prva nevesta DŽ.F.K?“
I nakon što je ušla u devetu deceniju života, Malkolm je dosledno negirala priču. „Ne bih se udala za Džona Kenedija ni za sav čaj u Kini. Ako želite da znate istinu, reći ću vam zašto. Nisam marila za te irske kretene, a stari Džo je bio užasan čovek“, rekla je Malkolm u intervjuu za londonski Sandej tajms 1996. godine. Na sličan način je demantovala priče o venčanju od 1961, otkad su se one pročule u javnosti. Njeno jedino dete, ćerka koju je nazvala po sebi, živela je u Londonu i nikada nije javno govorila o svojoj majci.
Duri Malkolm je kategorično odbila da razgovara sa mnom. Zajedničkoj prijateljici, koja je u jesen 1997. kontaktirala tim povodom, Malkolm je rekla: „Nikada nisam bila udata za Džona Kenedija i nema šta da se razgovara. Nikada nismo bili venčani.“
Opsežna potraga za članovima njene porodice i prijateljima, koji bi možda bili spremni da razgovaraju, pokazala se razočaravajućom. Malkolm je nadživela mnoge članove svoje uže porodice, a nisam uspeo da pronađem nijednog od njenih starih prijatelja iz 1940-ih.
Međutim, informacije o ranom braku Kenedija indirektno su potvrđene izjavama kardinala Ričarda Kušinga, bostonskog nadbiskupa, koji je bio parohijski sveštenik porodice Kenedi. Kušing je 1964. godine razgovarao sa sveštenikom DŽjemsom DŽ. O’Rurkom. Na pitanje da li će Džon Kenedi da bude ponovo izabran za predsednika, kardinal Kušing je odgovorio: „Prvo se zapitajte zašto republikanci neće kandidovati Nelsona Rokfelera. Rokfeler je veoma popularan, jedini ima imidž sa kojim bi mogao da se suprotstavi Kenediju. Međutim, republikanci su odustali od njega jer znaju da bi demokrate vodile kampanju u kojoj bi ga kompromitovale jer se razveo od supruge. Opet, republikanci bi iskoristili prvi brak Džona Kenedija da ga kompromituju. Bavili bi se tom aferom, ali ne bi našli ništa konkretno, stranice su iščupane iz registra.“ Otac O’Rurk je zaključio da je Kenedi zaista bio oženjen, ali da je to sređeno.
Džunis Kenedi, Džonova mlađa sestra, neoprezno je pričala prijateljima kako su „Džon i Duri Malkolm, posle jedne pijane žurke, otišli kod matičara da se venčaju u dva sata ujutru“. Džunis je za to krivila Duri, koja je ucenjivala Džona pričom da neće s njim spavati pre nego što budu u braku“.
Šest meseci nakon tog misterioznog venčanja, 11. jula 1947, Duri Malkolm se udala za Tomasa Ševlina, bogatašem iz visokog društva Palm Biča. To je bio njen treći, a njegov drugi brak. Porodica Ševlin je znala za njen tajni brak sa Kenedijem. Frensis Hau, koja se udala za Ševlinovog sestrića Diringa Haua, opisala je svoje susrete sa Duri Malkolm: „Ona je bila sitna, plava i veoma lepe. Upoznale smo se na jednoj zabavi. Prišla mi je, kucnula me prstom po obrazu i rekla: ‘Jadno dete, nije trebalo da se udaš u ovu porodicu“. Odmah mi se dopala. Često smo išle zajedno na sportske događaje. Jednom prilikom sam je upitala da li je bila u braku sa Džonom Kenedijem. Odgovorila je: „Da“. Rekla mi je da je stari Džo poludeo, pa su svi dokumenti uništeni. Džon je zaista voleo Duri, želeo je da bude sa njom. Ali to bi upropastilo njegovu kandidaturu za predsednika…“
Kenedijev prvi brak ostao je porodična tajna do 1957. godine, kada je Luis L. Blauvelt, amaterski genealog, privatno odštampao trista primeraka svog porodičnog stabla. Blauvelt, penzionisani mehaničar koji je živeo u Ist Orindžu u Nju Džersiju, proveo je trideset godina prikupljajući podatke o svakoj generaciji porodice, počevši od Gerija Hendriksena Blauvelta, koji je došao u Ameriku 1638. godine. Zapis broj 12.427, o jedanaestoj generaciji, pominje Duri Malkolm (njeno ime je pogrešno napisano) za koju je istaknuto da je u svom trećem braku bila sa „Džonom F. Kenedijem, sinom Džozefa P. Kenedija, nekadašnjeg ambasadora u Engleskoj“. Blauvelt je bio nepažljiv u rukovanju sa podacima o Duri Malkolm. Nije pomenu njen kasniji brak sa Ševlinom, a obrnuo je redosled imena njena prva dva muža.
Blauveltova knjiga nije privukla pažnju sve do sredine 1961. godine, kada su detalj o Džonu Kenediju počeli da pominju njegovi politički protivnici, a onda i novinari.
U svojim memoarima „Razgovori sa Kenedijem“, novinar Bendžamin Bredli, koji je bio prijatelj porodice Kenedi, prisetio se kako je prvi put čuo za Džonovu „drugu ženu“ u avgusti 1961. godine. „Neka žena je došla u redakciju Vašington posta i rekla da ima dokument koji dokazuje da je Kenedi bio u braku i pre nego što se venčao sa Žaklinom Buvije. Priču je ponudila Čikago Tribjunu, koji je odbio da je objavi. Ispričala nam je o Blauveltovoj genealogiji, koja se nalazila na policama Kongresne biblioteke. Telefonom sam pozvao biblioteku, samo da proverim da li takva knjiga zaista postoji. Jasno mi je rečeno da je knjiga objavljena i da lista čekanja na nju uključuje deset članova Kongresa“, opisao je Bredli u memoarima.
Kada se ta priča raširila po Vašingtonu, Kenedi se okrenuo Klarku Klifordu, advokatu koji mu je pomogao da prebrodi nekoliko kriza. U svojim memoarima „Savetnik predsednika“, Kliford je opisao kako su Kenedi i njegovi saradnici pokušali da se nose sa tim problemom tako što su ga ignorisali. „Ali, kada je glasina nastavila da kruži, pa se čak pojavila u nekoliko manjih časopisa, predsednik me je pozvao. Rekao je da se seća kako je poznavao mladu ženu po imenu Duri Malkolm, sa kojom je imao samo dva sastanka. Jednom su bili na večeri, posle koje su otišli na ples, a drugi put su bili na fudbalskoj utakmici. Kontaktirao sam Duri, koja mi je ispričala veoma sličnu priču, poričući brak. Pristala je da potpiše izjavu pod zakletvom u kojoj navodi da nije bila udata za Džona F. Kenedija“, napisao je Kliford.
Iako nisu objavljene ni u jednim većim novinama, priče o Kenedijevom braku nisu nestale. Analitičari FBI su te jeseni u tri izveštaja obavestili svog šefa DŽ. Edgara Huvera o „glasinama“ o ranom Kenedijevom braku. Huver je tu temu pokrenuo u razgovoru sa Bobijem Kenedijem 22. novembra 1961. godine. Prema deklasifikovanom FBI izveštaju, objavljenom u skladu sa Zakonom o slobodi informisanja, Bobi Kenedi je priznao da je „određeni broj novinara razgovarao s njim o tome“. Huver je zabeležio da mu je državni tužilac rekao da se nada da značajne novine neće objaviti optužbe iz Blauveltove knjige: „Ako bi se to desilo, cela porodica Kenedi bi mogla da se penzioniše, doživotno bismo bili finansijski obezbeđeni od novca koji bismo dobili na ime odšteta za klevetu“.
Oštar nastup Bobija Kenedija nije sakrio činjenicu da bi njegov brat Džon pretrpeo veliku sramotu i političku štetu ako bi Duri Malkolm ili neko od njegovih bliskih prijatelja, poput Čarlsa Spoldinga, počeo da priča. Reizbor Džona Kenedija 1964. ne bi bio moguć ako bi američka javnost i katolici koji su njegovi glasači saznali da je tajno venčan van crkve i da je lagao o tome.
Izvor: Magazin Tabloid
