Пише: К.Ј.
За успостављање адекватног система управљања отпадом у Црној Гори потребно је готово милијарду еура, док држава истовремено ради на затварању дивљих депонија, изградњи регионалних центара за управљање отпадом и испуњавању европских стандарда из поглавља 27, поручено је на регионалној конференцији „Могућности и изазови одрживог управљања отпадом“ на Жабљаку.
Министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Дамјан Ћулафић казао је да питање заштите животне средине није само питање прописа и политика, већ и великих улагања и дугорочног планирања.
„Према расположивим подацима, за успостављање система за адекватно управљање отпадом у Црној Гори потребно је готово милијарду еура“, рекао је Ћулафић.
Он је навео да је за заштиту ваздуха потребно око 900 милиона еура, док ће за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода у наредних десет до двадесет година бити потребно приближно 780 милиона еура.
Говорећи о активностима Министарства, Ћулафић је истакао да је кроз Екофонд санирано више од 103 депоније, за шта је издвојено око 630 хиљада еура, као и да су затворене три велике депоније – Мислов до у Никшићу, Закашница у Мојковцу и Мостина у Рожајама.
„Крајњи циљ нам остаје да до 2030. године у Црној Гори немамо ниједну једину дивљу депонију“, поручио је министар.
Како је навео, Министарство ради на изградњи четири регионална центра за управљање отпадом – у Никшићу, Бијелом Пољу, Подгорици и Бару, а додатни подстицај представља и зајам Свјетске банке од 40 милиона еура за унапређење система управљања отпадом.
Ћулафић је указао и на прве резултате забране пластичних кеса дебљине од 15 до 50 микрона.
„По подацима са подгоричке депоније, количина ове врсте отпада смањена је за чак 70 одсто“, казао је он.
Директорица Комуналног и Водовода Жабљак Сања Антовић оцијенила је да управљање отпадом није само комунално питање, већ питање организације система и заједничке одговорности.
„Начин на који управљамо отпадом много говори о томе колико озбиљно управљамо сопственим друштвом, ресурсима и простором у којем живимо“, рекла је Антовић.
Она је истакла да се локалне заједнице суочавају са растом количине отпада, притисцима на инфраструктуру и потребом усклађивања са европским стандардима, због чега је размјена искустава и регионална сарадња од посебног значаја.
Извор: РТЦГ
