Пише: Јована Ђуровић
Не размишљам о финансијској ситуацији Американаца. Не мислим ни о коме, мислим само о једној ствари: не смемо да допустимо да Иран има нуклеарно оружје, рекао је амерички председник Доналд Трамп у одговору на питање о последицама рата са Ираном чији цех све више плаћају и Американци. Ова антологијска реченица потврђује типичну неосетљивост Трампа на проблеме обичних смртника, од којих се већина противи овом рату. Обични смртници су узвратили ударац у рекордно ниској подршци председнику, што ће извесно утицати на резултат Републиканске странке на међуизборима ове јесени. Али, рано је рећи да је Трамп готов. Иако својом политиком прети да потопи републиканце у Конгресу, они беспоговорно стоје уз њега. Није Стокхолмски синдром, већ политичка калкулација која оставља грађане у спирали погоршавајуће економије.
Трамп је до сада покушавао на разне начине да убеди Американце да не виде добро стварност у којој живе. Рекао је да рат у Ирану не траје дуго као у Ираку или Вијетнаму, да је од поскупљења много горе да Техеран има нуклеарно оружје, да је за скок цена нафте крив искључиво Иран који је затворио Ормуски мореуз, а једном је чак изјавио да су цене горива значајно пале – а расту. Иако у поређењу са Србијом не делују драматично, цене горива у Америци су данас за око 40 одсто више него пре годину дана. Галон бензина кошта око 4,6 долара, а дизел је скоро 5,7 – и обе цифре нису далеко од рекорда из јуна 2022. за време мандата Џоа Бајдена, за кога Трамп стално говори да је најгори председник. Али, није успео да убеди народ. Чак 86 одсто грађана поскупљење горива сматра великим ударом на кућни буџет и три четвртине за то криви Трампа, показује анкета Ипсоса. У последњем покушају да умири јавност, Трамп је најавио да ће укинути федерални порез на гориво, иако признаје да је то мала уштеда.
Поскупљења као окидач незадовољства
Поскупљење горива довело је и до раста других цена, па је стопа инфлације у априлу скочила на 3,8 одсто, највише у протекле три године. Лоша вест за председника је то што цене горива неће пасти преко ноћи све и да моментално заврши рат са Ираном. „У Америци постоји израз да цене горива расту брзином ракете, а падају брзином пера“, каже за Радар Тод Белт, професор и директор Програма за политички менаџмент на Универзитету Џорџ Вашингтон. „Биће потребно време да се цене врате на старо, и то ће погодити републиканце и Трампа који је изабран због обећања да ће поправити економску ситуацију и смањити инфлацију. Не верујем да ће му људи ово заборавити до међуизбора у новембру. Ти избори су обично и референдум о председнику, а Трамп је подбацио у испуњењу обећања“, каже Белт. Ово потврђује и Трампов рејтинг у области економије, који је пао историјски ниско: свега 30 одсто грађана подржава оно што ради.
И овде долазимо до парадокса. Ако је председник непопуларан, а међуизбори су референдум о председнику – због чега се републиканци у Конгресу који треба да одбране тесну већину, не супротстављају Трампу? Готово сви републикански сенатори, уз изузетке које можемо набројати на прсте једне руке, гласали су више пута против демократског предлога да се ограниче Трампова овлашћења у рату. Конгрес је игносирао и законску обавезу да после 60 дана гласа о ауторизацији рата са Ираном, прихвативши креативно тумачење администрације да тај рок не важи јер је у току прекид ватре.
Већина републиканских конгресмена није се усудила ни да јавно критикује председника због рата, а неки су одабрали да то потпуно игноришу и фокусирају се на друге ствари. Рецимо, сенатор Џон Корнин из Тексаса предлаже да се ауто-пут од мексичке до канадске границе назове по Трампу због његових заслуга. Иако изазива благу непријатност, овај предлог има своје политичко зашто. Корнин је један од републиканаца који треба прво да добију унутарстраначке изборе, да би били кандидати странке на међуизборима.
„Сада смо у фази примарних избора који нису тако атрактивни за бираче, имају низак одзив. То нам показује да излазе само сигурни републикански гласачи, вероватно они који су за Трампа. Зато кандидати траже подршку председника. Тек када прође сезона примарних избора, можемо да видимо да се републикански кандидати отцепљују од Трампа како би привукли неопредељене бираче. Друга ствар је да Доналд Трамп може стварно да вам загорча живот ако му се супротставите, и то само једном објавом на друштвеним мрежама“, објашњава професор Белт. И ово се показало у пракси. Републиканци у Индијани, који су одбили да прекроје бирачке округе онако како је Трамп тражио, изгубили су изборе. Некадашња посланица из Џорџије, Марџори Тејлор Грин, сама је поднела оставку у Конгресу пошто се супротставила Трампу због Газе и Епстина, а потом је објавила да је добијала и претње смрћу.
Прекрајање округа
Овај утицај Трампа на републиканце могао би да се протегне до пар месеци пред излазак на биралишта, јер се очекује и да се одужи сезона примарних избора. Наиме, због прекрајања гласачких округа биће потребно додатно време да се дефинише у ком се округу тачно тркају кандидати, и где који бирач тачно гласа, каже Белт. Прекрајање гласачких дистрикта – такозвани џеримендеринг – дешава се већ месецима уназад, у великом броју републиканских и мањем броју демократских држава. Циљ је освајање више места у Конгресу. Као по поруџбини, републиканцима је стигла и недавна пресуда Врховног суда САД којом се укида право држава да цртају округе на основу расе – што је историјски ишло наруку Афроамериканцима.
Републиканци у Луизијани, Алабами, Флориди, Јужној Каролини и другим државама су већ почели да праве измене на основу те одлуке. „До сада се показало да партија председника губи око 26 места у Конгресу на међуизборима. Обично је неизвесно у 50 до 60 дистрикта, међутим сада их је много мање, од 30 до 40. Процене су биле да би демократе могле да узму још 15, 16 места, али са џеримендерингом, та трка би могла да буде неизвеснија него што мислимо. Иако су бирачи љути на Доналда Трампа, треба имати у виду да републиканци због овога могу имати структуралну предност“, закључује професор Белт.
Можда је у томе и одговор на питање зашто Трамп, иначе опседнут рејтинзима и својом сликом у јавности, није узнемирен незадовољством бирача. Има план Б. Који можда треба да узнемири све остале.
Извор: Радар
