Piše: Rade Maroević
Šest desantnih čamaca, sa široko razvijenim turskim zastavama, doplovilo je do plaže u Izmiru i otvorilo prednja vrata iz kojih su izleteli tenkovi i vojnici. Pokazna vežba turskih marinaca, održana na 107. godišnjicu grčkog iskrcavanja u ovom gradu, izazvala je nemir u Atini, čiji zvaničnici smatraju da ovakve vežbe predstavljaju direktnu pretnju grčkim ostrvima koja se nalaze uz samu obalu Turske.
„Vidimo da pretnja dolazi sa Istoka. Nije prikrivena. Deset puta su veći od nas i arogantno prikazuju svoje ambicije“, rekao je grčki ministar odbrane, Nikos Dendias, koji je, tog dana, posetio ostrvo Agatonisi manje od deset kilometara udaljenom od turske obale.
Gotovo istovremeno, između ostrva Kos i Astipalaja, turski raketni brod prestreo je grčku fregatu, koja je pratila brod koji je polagao optički kabl, tražeći da brodovi pod belo-plavom zastavom, odmah napuste to područje.
„Ova zona je pod kontrolom turske ratne mornarice“, poruka je koju je, navodno, turski raketni brod uputio grčkoj fregati „Adrijas“, čiji je kapetan odgovorio da se brodovi nalaze u grčkim teritorijalnim vodama, te da je turski brod poprilično uplovio u deo Egejskog mora nad kojim Ankara nema nikakve ingerencije.
Polaganje podvodnih kablova je, zatim, nastavljeno, a ratni brodovi su se, bez ispaljenog hica, udaljili sa mesta događaja.
Bliski susret ratnih brodova ove dve mornarice najnoviji je u već dugoj istoriji konfrontacija borbenih aviona, vojnika i brodova Grčke i Turske oko delova Sredozemnog mora ko kojeg se Atina i Ankara spore već više od pola veka. U dva navrata, 1987. i 1996. godine, nadgornjavanje ove dve države umalo je preraslo u otvoreni sukob.
„Plava domovina“ i „Turski moreuz“
Novi nemiri u Atini proizvod su spekulacija da bi se pred turskim parlamentom, uskoro, mogao naći predlog zakona kojim bi Ankara preuzela prava nad nizom pomorskih zona, uključujući i one na koje prava polažu članice Evropske unije, Grčka i Kipar.
Koncept „Plave domovine“, koji sa manjim ili većim intenzitetom provejava turskom politikom već dve decenije, suštinski, predstavlja otklon od stanja stvari prema kojem su teritorijalne vode određene položajem grčkih ostrva, tražeći da ubuduće taj pojas bude definisan od kopnenih granica država.
Zvaničnici vlade turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana tvrde da ovaj predlog ne predstavlja pretnju Grčkoj, jer se njime, osim u slučaju rata, i dalje priznaje pojas teritorijalnih voda širok šest nautičkih milja.
Turska smatra i da ostrva ne mogu da položu pravo na teritorijalne vode, dok radikalniji među političarima u Ankari, povremeno, pominju i 25. meridijan kao liniji razgraničenja grčkih i turskih interesa u ovom delu Mediterana.
Strahujući od turskog ekspanzionizma, Grčka je, odmah, sklopila saveze sa Francuskom i Izraelom, što je u Ankari izazvalo povratnu reakciju, pa odnosi dve države, povremeno, eskaliraju bezmalo do otvorenog konflikta.
Zapaljiva retorika iz Ankare, oružje stiže u Grčku
Vlasti u Grčkoj i Turskoj bacile su, u proteklih nekoliko godina, na astal milijarde dolara u novoj mediteranskoj trci u naoružavanju, pokrenutoj političkim ambicijama Ankare da se dokopaju nekoliko grčkih ostrva i težnjom Atine da to ni u kom slučaju ne dozvoli.
Skoro svakog dana, par grčkih aviona F-16 poleti je u pravcu turskih patrolnih letelica, koje se iznad Egejskog mora opasno približe grčkom vazdušnom prostoru.
Uskoro, u ovakvim duelima pojaviće se sasvim novi avioni jer Grčka očekuje isporuku supermodernih F-35, dok je Turska bila prinuđena da, umesto u Americi, nove borbene letelice nabavi u Evropi. U Britaniji, Kataru i Omanu za oko 15 milijardi dolara, Ankara kupuje sve raspoložive „jurofajtere“ i „tajfune“.
Subotom i nedeljom avioni ne lete. Vikend-pauza u nadgornjavanju proizvod je, kako se čini, pragmatičnog pristupa obe strane da turistima, koji svakog leta zatrpaju obale dve države, dozvole da ručaju bez buke koju stvara probijanje zvučnog zida.
U letnjim pauzama bliskih susreta aviona dve strane, prazan prostor, skoro po pravili, popunjavaju političari, pa se iz ankare često čuje da je Grčka „beznačajna članica“ NATO-a, te da bez „Turske ova Alijansa i ne postoji“.
Iz Atine se, pak, upozorava da sa Istoka dolazi „velika i rastuća opasnost“, te da sposobnost da se takvoj snazi suprotstavi mora biti odmah stvorena.
Ankara je, prethodnih godina, predstavila čitav arsenal novog oružja – nosač dronova, haubice, tenkove, bespilotne letelice i prototip borbenog aviona pete generacije, što su analitičari ocenili kao upozorenje potencijalnim protivnicima.
Umerenije snage na obe strane Egejskog mora nadaju se da će lideri u Atini i Ankari diplomatiju pretpostaviti oružju, te da će sporna pitanja biti rešena kakvom međunarodnom arbitražom.
Rade Maroević: Trampova kopnena ofanziva na Iran, ili kako naterati Kurde na samoubistvo
Škembići razdora u odnosima Turske i Grčke
Osim ostrva, teritorijalnih voda, istorije i rudnih bogatstava, sukob Turske i Grčke, meninovno, prelio se i na trpeze, pa su dve države pokrenule ozbiljne akcije kako bi u tekovine sopstvenih kuhinja, ekskluzivno, upisale i škembiće.
Škembe čorba u Turskoj ili paca u Grčkoj, na oko deluju istovetno i imaju prilično sličan ukus, sve do trenutka dok se kuvari iz dve države ne upuste u raspravu da li je ovo jelo prva, tokom Homefrovog pokolja prosaca, prva skuvala Odisejeva supruga Penelopa, ili potiče iz pustahija Anadolije.
Dok se Grci pozivaju na Odiseju, Turci smatraju da je pisanije neimenovanog putopisca iz 17. veka koji je opisao prodaju čorbe od škembića na istambulskim ulicama, predstavlja znazno opipljiviji dokaz.
Grci su, inicijativom vlasnika restorana u Solunu, već zatražili da im Unesko prizna pravo na registraciju škembića kao grčkog tradicionalnog proizvoda. Turci, pak, smatraju da grčki pokušaj nema nikakvu šansu za uspeh.
Stanovnici obe države, pak, nadaju se da će svi ovi silni sporovi moći da se reše bez upotrebe oružja.
Izvor: RTS
