Записник о ексхумацији и преносу блаженопочившег митрополита Петра II Петровића,-Његоша, извршен 12. августа 1916. године у сркви св. Петра на Језерском врху, у седам и по сати послије подне, који су потписали представници окупаторске власти, а затим представници митрополитови.
У записнику се констатује, да је комисија приспела на Језерски врху 4 сата после подне, „И нашла цркву и гроб у потпуном реду. Најприје је боп зод, а послије тога камене плоче са гробнице подигнуте, и на тај начин била је отворена. У гробници налазили су се смртни остаци блаженопочившег митрополита Петра II, у једном дрвеном сандуку, омотани у архијерејском одјејанију.
Осим тога нађен је један сребрни крст и лимени остаци архијерејске митре.
Након тшто су свештеници парастос обавили бијаху смртни остаци , са пронађеним стварима, из гроба извађени и у припремљени сандук положени. Иза тога био је сандук затворен и нађени остаци архијерејског одјејанија, као и сандук, свештеницима предат.
Комисија је сандук до Цетиња пратила, и у 10 сати увече бијаше исто њ.в.г. митрополиту лично предат
Цетиње, 1921.
