Piše: Milutin Stančić
“Posmatrajući sve naše ponovljene oglede, i praznike, skupove, lovorike, sa vencima, i(li) bez njih; i maršute zadate, skrajnute, poznate i nepoznate, sa „Vođom“, ili bez njega, narod slepilu odan, sa sve nekolicinom na prste jedne ruke odanih „probranih“ da formu zadovolje. Do sledeće smotre. I ovoga Velikog petka, na Udovu, na skupu srpskih asocijacija, partija, i nevladinih asocijacija; sa večitom „temom nad temama“ preuzimanje primata „ko je domaćin, a ko je bio gost“?”
Takva je srpska svakodnevica i realnost u Makedoniji, godinama: Reklo bi se s kraja 20, i početkom 21. veka, ista slika. Godine ne jenjavaju, ne štede, upotpunjeno vreme – curi, a ogledi ostaju – isti.
Pozne su godine. Slika ista. Tona nema. U slobodnom padu, gravitacijom olakom. Reči suvišne.
Olako i brzo prelazimo „igrice“, prečice kroz „priču“ o „jedinstvu“, napretku, i blagostanju, a tas sve tanji, i brojke neumitne.
Dok „revnuju“ za srpstvo, sa ukućanima ni reč na srpskom da prozbore, na makedonskom zbore.
Dok „lider“ zadaje domaći zadatak, a poltroni izvršavaju, pišu statuse, slikaju se „grupno“, da se pokaže „jedinstvo“, za „po kuću“. Knjiže i broje, nabiflaše nekoliko stotina pristalica, sa partijskim zastavama „ponovo u modi“ u prvim redovima, nešto se pobojali; pa ih opet veju. Proknjiženo i pobrojano – tagovano njih čak – 12! Od toga pola odustno, ali šta to mari, kad je istina bila njihova interesna sfera? lebdi tamni oblak, radijacija sa svetlopisa izbija, ne može se sakriti, ispraznim rečima, bezdelatnog bitisanja, krepe jedan drugog.
Sa sve famoznim asocijacama pojedinaca, i vajnim brojnim regionalnim odborima.
Ni Diplomatskom osoblju ne smetaju partijski simboli u prvim redovima. I njima potaman.
„Razmišljanje jednog običnog srpskog vola“ zborio je (Domanović), a mi dodajemo vreme se menja, a volovi stoje.
Doba je novo, a navike stare, ovde je kolorit upotpunila i delegacija u jednoj personi iz matice, u slobodnom hodu na putu za Solun, produženi je vikend.
Prizma satire, prevazilazi vreme i naše okvire oglede.
Od satire, ni potrebe nema.
Zapisana je samo realnost.
Izvor: Spona
