U Kazahstanu, prvi put od 1986. godine, plamte masovni protesti širom zemlje protiv aktuelne vlasti. Tada, 80-ih godina, već davno zaboravljeni pokliči bili su: „Potreban nam je vođa Kazahstanac“.
Na talasu nacionalizma vlast će preuzeti današnji lider Kazahstana iz senke Nursultan Nazarbajev. Decenije prolaze, mladi kazahstanski nacionalisti danas uzvikuju: „Matori, odlazi“, dok pokušavaju silom da uzmu vlast u 8 od 17 oblasti.
Povod za izbijanje protesta je bila liberalizacija cene gasa za pojedinačne korisnike, cene automobilskog gasa skočile su od 1. januara za 100%, cene drugih za život neophodnih proizvoda prate sličan tempo.
Neupućeni su krenuli da u svemu opet traže belosvetsku zaveru, dok upućeni analitičari predstavljaju proteste kao mešavinu socijalnog bunta usled „holoda i goloda“ (hladnoće i gladi) i borbi unutar kazahstanske elite za preraspodelu vlasti.
Oficijalni predsednik Kazahstana, Kasim-Žomart Tokajev, vidno zastrašen protestima, najpre je pokušao da smiri stihiju obećavajući sniženje cena i da demonstrantima „ništa neće biti“ što su se okupili i pretili vlasti. Na te štap-šargarepa ponude demonstranti su odgovorili izlaskom na ulice u većem broju.
Kazahstan je najvesternizovanija država Srednje Azije, tamo živi oko 23% etničkih Rusa. Ipak, Kazahstan je Azija po većini parametara, sila izaziva silu i pregovori su pokazatelj slabosti. Vlada se gvozdenom pesnicom ili se ne vlada uopšte. Belorusi, budući savremenim Evropljanima, nisu bili spremni da poginu za svoje ideale, a i zašto bi, oni teže komforu, a za komfor se živi, ne umire se.
Kazahstanski demonstranti su drugog kova. Naoružani svime što su mogli da dohvate pod ruku, oni se penju na oklopne transportere, gaze sve pred sobom. Slično kao u Kirgistanu, protesti su socijalno-klanovske prirode, ne geopolitičke i sigurno ne demokratske. Demokratija je evropsko stanje, neizbežna evropska boljka koja polako vari i najtvrđe tenkove.
Nije isključeno da će protesti biti rasterani ili da će rezultirati promenom konfiguracije trenutne elite. Vlada je već raspuštena i poslata u ostavku, još jedan signal protestnoj hordi da samo treba da udari jače, da je nadomak cilja. Rusija posmatra sa strane, najviše se plašeći ne pojave NATO baze u Kazahstanu, već mogućeg talasa ruskih izbeglica.
Vidan je izostanak Rusa među razjarenim demonstrantima-ustanicima. Evropa i Azija se ne mešaju, ovo nisu TE demonstracije sa pištaljkama i veseljem. Strah od pogroma, koji je zadesio Ruse u Tadžikistanu, Kirgiziji i Uzbekistanu 90-ih je itekako realan za kazahstanske Ruse.
Zvanična Moskva gleda događaje sa zabrinutošću, novi protesti u njenom susedstvu, nove ideje u glavama ruske liberalne inteligencije da se cela postsovjetska konstrukcija ruši. Povrh svega pitanje – ako bude pokrenut cunami nasilja protiv Rusa sa druge strane granice da li napraviti novi Donbas ili čekati da kazahstanske elite same ukrote haos?
Aleksandar Đokić
Izvor: Fejsbuk
