Пише: Милорад Дурутовић
Оно што се данас може пронаћи у појединим књижарама превазилази и најлуђа очекивања. Књиге су, истина, још изложене уредно и смислено ‒ али у одређеним случајевима дјелују и декоративно и симболично, као параван или мамац за продају сасвим другачијих интересовања. Но, да ли је ријеч само о комерцијалним производима или и о езотеријским увјерењима?
Наиме, као нарочито популарна „литература“, посебно међу младима, појављују се такозване „чаробне афирмације“.
Рекло би се – спала књига на неколико листића. Али ствари нијесу тако једноставне. Сетови ових ароматичних листића ‒ често с аромом тамјана ‒ могу се купити у појединим књижарама у региону, али и код нас путем онлајн продаје. О њиховој употреби лако се информисати ‒ гдје друго него на друштвеним мрежама.
Помириши, прочитај, запали. У овом слогану сажет је читав ритуал ‒ упутство за употребу, односно магијски третман овог наизглед безазленог, а у основи инфантилног облика савременог чаробњаштва.
Погледајмо, међутим, садржај тих листића: Свет се врти око мене / Заслужујем луксуз, слободу и сигурност / Енергија новца тече мојим венама / Моје жеље иду преко реда у Универзум / Сваки дан ми доноси нови ниво изобиља / Новац ми долази брзо у великим количинама.
Постоје и тематске колекције: Ритуал за освету / Ритуал за богатог дечка / Секс магија: ритуали за опсесију. Судећи по њиховој присутности и популарности, очигледно је да постоје корисници који овим садржајима приступају са увјерењем у њихову дјелотворност, али и они који их користе више као забавну праксу. Ипак, први нијесу малобројни.
Све се одвија као вишеструко кружење магијских картица: од „чаробнице“, преко Инстаграм страница, па до пулта у књижари. При томе се може примијетити и једна занимљива димензија њихове презентације. Наиме, на дигиталним платформама, на оним најпопуларнијим, често се експлоатише естетика која призива „дијаболично“ или езотерично ‒ тамни визуали, дим, свијеће, ритуални амбијент, и, наравно, змије ‒ али се та визуелна атмосфера истовремено нуди као дио селф-хелп идентитета. Другим ријечима, садржај се упакује у естетику тајновитог и „дубоког“, док поруке остају једноставне и самопотврђујуће.
Сама конзумација магије јесте, рекло би се, једноставна: брзо за читање, пријатно за чуло мириса, лако запаљиво. Угођај је једноставан: мало дима, мало стрпљења и очекивање да ће доћи љубав, новац или луксуз еx нихило. Сасвим супротно некадашњим путевима.
Премда и ови производи имају своје старије идејно поријекло, рецимо у позитивној психологији и аутосугестији, њихова генеза није једнозначна. Није, наиме, ништа ново да човјек покушава да утиче на свој живот ријечима и мислима. Од најстаријих времена ријеч је имала готово магијску функцију ‒ као одбрана од непознатог, неизвјесног, демонског и мрачног. Није то страно ни поукама религијских учитеља, али код њих ријеч, односно мисао, није формални акт, већ духовни подухват. Ствар унутарњег „сагоријевања“.
Било како било, проблем није у самом ритуалу нити у потреби за охрабрењем.
Међутим, ако погледамо шире, могуће је у овим савременим „афирмацијама“ препознати одређене обрасце који подсјећају на старије облике магијског мишљења ‒ код нас присутног кроз „бацање олова“, „изливање страве“, бајања и сличне праксе. Разлика је у форми и контексту, док се логика жеље и очекивања изгледа задржава.
Оно што притом није безазлено, да поновим још једном, јесте мјесто на којем се такви садржаји нуде. Књижаре нијесу било какав простор; оне, макар традиционално, подразумијевају специфичан ауторитет знања. Када се у том контексту нуде овакве „поруке“, посебно младима који тек формирају систем вриједности, граница између увида и илузије може постати замагљена. Зато се отвара питање: да ли се ту продају производи или увјерења? И каква су то увјерења? Да успјех долази без напора; да се жеља остварује без рада; да је довољно пожељети – и запалити. У том смислу, проблем није у самој жељи, већ у њеном банализовању.
И још би све могло проћи као наивна забава (боље рећи забава за наивне) када такав илузионизам не би био присутан управо у просторима који се повезују са књигом. Међутим, ни то није новост: тржишна логика често има предност над другим критеријумима свијести и савјести, али се притом заборавља да свака обмана може водити ка самообмани. Тек ту се сабира коначна цијена.
Извор: РТНК
