Piše: Dragutin Nenezić
Danas u ranim jutarnjim časovima oglasili su se prvo Sorensen i Kurti, a zatim i redom nekoliko srpskih političara. Kako svako tumači dogovor koji je postignut na svoj način (a meni je ispod časti da se bavim tumačenjima kojima se vređa inteligencija), najsigurnije je pogledati šta je objavila EU, pošto je to za sad jedini zvanični izvor koji imamo:
- Boravišne dozvole radnicima i studentima će biti izdate na inicijalni period od 12 meseci;
- Srpska dokumenta izdata do 15. marta će biti prihvaćena od strane kosovskih vlasti, i biće omogućen upis u kosovski civilni registar u skladu s kosovskim pravom. Ostaje nejasno šta znači da će taj upis biti dostupan samo onima koji su „eligible“, i to u skladu sa činjenicama o njihovom civilnom statusu, odnosno da li će se priznavati npr. brakovi zaključeni samo po srpskom sistemu do 15. marta. Svakako je jasno da se srpska dokumenta izdata posle 15. marta neće priznavati od strane kosovskih vlasti.
Šta ovo zapravo znači?
Prvo, strah od primene Zakona o strancima je ublažen kroz njegovu primenu, s tim da se ona neće odvijati u skladu sa samim zakonom, već postignutim dogovorom (npr. čuli smo da opštine neće prijavljivati ljude dostavljajući prateću dokumentaciju koju zakon zahteva, već samo njihov spisak).
Ostaje nejasno da li će se to dalje razraditi nekim podzakonskim aktom (a čini se da hoće – zakonom svakako ne može jer prištinska skupština ne radi), kao i šta će biti po isteku perioda od godinu dana.
Kurti je spomenuo i rok od tri meseca za registraciju u kosovskom sistemu (druga tačka gore). Sve u svemu, dogovoreno liči na ono što je predloženo u analizi NVO Casa, i može se okarakterisati sintagmom iz naslova te analize: bez preteranog formalizma. O validnosti samog mehanizma spiskova, možda neki drugi put.
Drugo, da li se radi o integraciji?
Institucije u srpskom sistemu nisu pogođene direktno (niti je to bilo planirano u vezi sa zakonom) ovim dogovorom, ali ljudi koji u njima rade ili ih pohađaju jesu. Izdavaće im se dozvole i dokumenta u kosovskom sistemu, i u tom smislu nema mesta dilemi da li se radi o integrisanju ljudi u taj sistem.
Što se integracije institucija tiče, vrlo je indikativno šta u EU saopštenju piše: „We have taken note of the plans of the Government of Kosovo to integrate Serbia-supported health and education institutions within the Kosovo framework, fully in line with prior Dialogue agreements and other EU and regional commitments.“.
Dakle, EU kao posrednik i garant u briselskom procesu smatra da je integracija institucija predviđena postignutim dogovorima.
Treće, kakav je karakter ovog dogovora? Čini se, ne samo iz saopštenja EU, već i iz tvita Kaje Kalas (kojim se opet najavljuje sastanak na visokom nivou), da on ima tretman ako ne formalnog dogovora u okviru briselskog procesa, onda bar faktičkog (svakako se koristi termin „agreement“).
I taj dogovor svakako ima snagu da, ako ništa drugo, a ono usmeri primenu zakona, jer da je drugačije, ne bi se postigao dan pre datuma predviđenog za njegovu primenu. Vrlo je moguće da će se ovo kritikovati na kosovskoj političkoj sceni.
Što se Univerziteta tiče, postignut dogovor ne ulazi direktno u pitanje njegovog statusa (što, opet, nije ni bila namera zakonodavca). Imajući u vidu aktivnu ulogu opština u primeni zakona, može se pretpostaviti da će se tu negde tražiti i rešenje za Univerzitet u narednih godinu dana, što bi zapravo predstavljalo povratak na Ahtisarijev plan (Aneks 3, tačka 7.23: „The municipality of Mitrovice/Mitrovica North shall have authority to exercise responsibility for this public Serbian language university,“).
To pak može zahtevati izmenu člana 138. srpskog Zakona o visokom obrazovanju, kojim je kao osnivač Univerziteta predviđena Republika Srbija, ali će svakako podrazumevati i nekakav vid prenosa osnivačkih prava sa Republike Srbije na opštinu Severna Mitrovica u kosovskom sistemu, te obezbeđivanje sredstava za finansiranje Univerziteta.
Dragutin Nenezić: Univerzitet na meti – Iseljenje i instrukcije
Generalno, kroz ovo se pokazuju neki novi momenti u dijalogu: dodatna neformalnost (a može se reći i pravna neuhvatljivost) dogovora, povratak na Ahtisarija (dok se ne formira ZSO) i ozbiljan nivo dvosmislenosti (ili čak trosmislenosti), koji omogućava svakoj strani da za svoje unutrašnje političke potrebe tvrdi da se izborila za nešto za šta se zalagala – Kurti za primenu zakona i integraciju, Beograd za očuvanje mira i institucija, a EU za sprovođenje dogovora. A zapravo su svi u pravu – činjenica je da se sprovodi dogovoreno, da dogovoreno podrazumeva integraciju, i da je ovo jedan korak u istoj.
Institucije nastavljaju da postoje u srpskom sistemu dok ne budu prenete u kosovski, a primena će biti mirnija nego što je mogla da bude, jer će se svima priznati boravak (na Kosovu i u kosovskom sistemu) u prvih 12 meseci.
Suštinski, nema razlike u odnosu na prethodna dešavanja sa tablicama – od „nema predaje KM ostaje“ smo stigli do toga da KM tablica više nema, a da će oni koji imaju tablice RA morati da naizmenično ulaze i izlaze s Kosova na svaka tri meseca, osim ukoliko se i tu ne napravi neki dogovor.
Ključno (i Beogradu omiljeno) pitanje novca će verovatno biti fokus pregovora u narednom periodu. Da je moglo drugačije – verovatno jeste, ali šta je tu je – istorija će suditi o tome ko je u prethodnom periodu ćutao, ko je lagao, i ko je šta radio.
Za to vreme, srpski narod na Kosovu će kratkotrajno odahnuti, dobiće novih 20,000 dinara od države Srbije, i razmišljati gde će mu deca ići u školu i gde će se lečiti u narednom periodu, sluđen kakofonijom medijskih i političkih narativa.
Reklo bi se – na Kosovu ništa novo.
Izvor: KoSSev
