Пише: Жељко Шапурић
Није познато на који је начин ручни крст требињско-савинског архимандрита и игумана манастира Савина Леонтија Аврамовића доспио у цркву Светог Николе у дробњачком селу Косорићи код Шавника, гдје се и данас чува.
Захваљујући ћириличном натпису на крсту, откривени су подаци о његовом власнику, али и о мајстору који га је израдио – златару Илији Јовановићу из Херцег Новог.
Истраживач др Горан Комар каже да му је на овај драгоцјени предмет указано током његое посјете Дробњаку.
– У јануару 2024. године присуствовао сам Светосавској академији у селу Пошћење. Свештеник Драженко Ристић, парох шавнички, показао ми је ручни метални крст са ћириличним натписом који се чува у цркви Светог Николе у Косорићима – каже Комар.
Према његовим ријечима, већ први поглед на натпис донио је значајно откриће.
– Власник крста био је савински архимандрит Леонтије из свештеничког рода Аврамовића, личност значајног формата у историји Српске православне цркве. Натпис помиње и мајстора Илију који је израдио крст. Захваљујући документима Архива Херцег Нови и истраживањима Ђурђице Петровић о херцегновским златарима 18. вијека, може се утврдити да је ријеч о Илији Јовановићу Телембаку – истиче Комар.
Сарадник и повјереник митрополита Стефана Љубибратића
– Архимандрит Леонтије помиње се у архивским документима као сарадник и повјереник митрополита Стефана Љубибратића, кога су Млечани протјерали 1722. године. Касније се јавља као игуман манастира Савина и један од носилаца борбе за очување православља у периоду без епископске власти у млетачкој провинцији Далмацији и Боки.
Он је учествовао и на православној скупштини у Бенковцу 1731. године, која је, на приједлог оца Симеона Кончаревића, одбила унију са Римокатоличком црквом. Неколико година касније, када је млетачки сенат дозволио избор православног епископа у провинцији, Леонтије се појавио као један од кандидата- наводи Комар.
Он подсјећа да је овај мајстор израдио сребрни оков за јеванђеље Кијево-печерске лавре из 1697. године, које је купио Петар Ћеловић из Рисна, као и диптих јеромонаха Арсенија Калуђеровића из 1731. године. Илија Јовановић је, како наводи, израдио и једну потохљебницу за манастир Прасквицу.
Како је крст архимандрита Леонтија доспио у Дробњак данас није могуће поуздано утврдити. Ипак, овај предмет из 1729. године свједочи о угледу савинског архимандрита, који се и тада помиње као „архимандрит требињски“. Истовремено, крст подсјећа на настојања савинских игумана да се обнови значај старог митрополитског средишта у Тврдошу и да се сачува духовна веза између манастира Тврдош и Савина.
Отац Леонтије, власник крста, потицао је из херцеговачког братства Аврамовића, које је Цркви и Боки дало велики број свештеника.
– Њихову читуљу објавио сам у издању манастира Савина ‘Савинске читуље новских фамилија’ 2003. године. Читуља почиње именима архимандрита Георгија, Леонтија и Илариона. Могуће је да су Аврамовићи, настањени у селу Требесин код Херцег Новог, дали највећи број свештеника у записаној историји овог града, па и читаве Боке -наглашава Комар.
Извор: Дан
