Петак, 24 апр 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Одлука Кине да убија врапце однела милионе живота

Журнал
Published: 7. март, 2026.
Share
Фото: Фрипик
SHARE

Tоком амбициозне економске и друштвене реформе познате као „Велики скок напред”, кинеско руководство под вођством Мао Цедунга покренуло је кампању истребљења врабаца. Све је почело 1958. године, када је комунистичка влада Мао Цедунга, првог председника Народне Републике Кине од 1949. године, лансирала овај лапидарни слоган: „Птице су животиње капитализма“. Врапци су проглашени непријатељима народа, јер се веровало да једу огромне количине житарица и тиме директно доприносе несташици хране.

Ова акција била је део шире иницијативе под називом „Кампања против четири штеточине”, која је имала за циљ елиминацију пацова, мува, комараца и врабаца. Становништво је мобилисано у масовној кампањи. Људи су излазили на улице, лупали у шерпе и лонце како би спречили врапце да слете, терајући их да лете док не падну мртви од исцрпљености. Гнезда су уништавана, јаја разбијана, а птице масовно убијане. Процене говоре да су милиони врабаца нестали у веома кратком периоду.

Међутим, убрзо је постало јасно да је одлука имала катастрофалне последице. Врапци нису јели само жито, већ су се хранили и инсектима, укључујући скакавце и друге штеточине које уништавају усеве. Без природних предатора, популација инсеката је експлодирала, што је довело до огромног уништавања пољопривредних култура. Ова еколошка неравнотежа додатно је погоршала већ постојеће проблеме у пољопривреди изазване лошим планирањем и колективизацијом. Последица је била разорна глад, током које је, према различитим проценама историчара, умрло између 15 и 45 милиона људи. Кинеске власти су на крају признале грешку и уклониле врапце са листе штеточина, заменивши их стеницама. Али, штета је већ била учињена.

Извор: Политика Магазин

TAGGED:ВрапциисторијаМао ЦедунгполитикаПолитика Магазин
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Зоран Ћирјаковић (3): Ако ичија – Србија је црногорска колонија
Next Article Сеизмичка сигурност је јавни интерес, а не добра воља инвеститора

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Елис Бекташ: Прихватљива мјера фашизма

Пише: Елис Бекташ Прије пар година добио сам позив да учествујем у једној дискусији о…

By Журнал

„Дневник“ Живојина Павловића, искрено сведочанство о нама у једном тренутку

Започињући дневник 10. априлом 1994. године када су НАТО снаге бомбардовале српске положаје у Босни…

By Журнал

Војин Грубач: Александар Велики – рафалне лекције једне бизарне политике

Пише: Војин Грубач Једанаести децембар ове године је био дан у којем је предсједник Србије,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Синан Гуџевић: Пaмтиш ли Tитa?

By Журнал
Други пишу

Патријарх Порфирије за НИН: Српски народ је Христов народ чак и онда када његова побожност није увек култивисана

By Журнал
Други пишу

Владимир Ђукановић: Кина и Америка у Женеви – трговинско шибицарење

By Журнал
Други пишу

Годину дана од почетка блокада у Новом Саду: Како су изгледале прве недеље на блокираном Филозофском факултету

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?