Пише: Атанас Ступар
Мој одан пријатељ и стари друг недавно преминули пјесник Миодраг Мијо Раичевић има пјесму чија строфа гласи :
“Крај Сутјеске прохладне воде
Граната је комплетно пукла
Помислих начас живот ми оде
Другарица комесар се није била ни обукла”
Да ли ратне вође и изабрани представници народа сексуално злоупотребљавају своје сараднице? Да ли сараднице добровољно учествују у тим догађајима. Занимају ли их брзи успони и каријере уз ратне вође и представнике народа. Да ли у тим ситуацијама преовлађују лукавства, страхови, страсти странака или нешто друго. Тек када се деси трагедија с предиспозицијом да постане дио историје почињемо да размишљамо о суштини ратних и мирнодопских секс веза.
Хоће ли другарица комесар (најближа сарадница) постати народни херој или ће се претворити у тужиоца одређује дух времена.
Слушајући вијести сазнах да је прије неки дан 4. марта 2026. године Тони Гонзалес амерички конгресмен из Тексаса јавно признао да је имао секс аферу са својом бившом сарадницом која је трагично преминула прије пола године. Његова бивша асистенткиња Регина Ан Сантос-Авилес извршила је самоубиство самоспаљивањем.
Сазнања и признања о афери обелодањују се у јеку избора у Тексасу.
Прије пар дана смо обавијештени да је убијено 150 дјевојчица старости између седам и десет година у школи у Ирану. Само два дана послије тог монструозног злочина прва дама Америке предсједава Савјетом безбједности Уједињених нација и изјављује да “САД стоји уз сву дјецу свијета”. Баш смо видјели како је Америчка и с њом повезана свјетска политичка елита на Епштајновом острву стојала уз дјецу довођену са разних страна свијета.
Да ли овакав скуп у УН има за циљ да релативизује стратегију “геноцида у коријенима” гдје су бомбардовањем убијене Иранске девојчице као будуће мајке потенцијалних ратника или је у питању ново лицемјерство коме се не виде границе. Неколико последњих мјесеци штампа је пуна трагичних судбина дјеце и адолесцената, жртви суровог педофила Џефри Епштајна и његовог разузданог друштва које припада највишем кругу свјетски утицајних људи од милијардера до предсједника држава и крунисаних глава.
Сазнања о Епштајнизму нам пристижу у предвечерје предсједничких избора у Америци.
Прије двадесетак година читали смо а вјероватно и сами били жртве секс скандала приправнице Монике Ливински (по препоруци одјевеној у плаву заводничку хаљину) и америчког предсједника Била Клинтона. Секс се упражњавао по ходницима Бијеле Куће и у радној соби поред Овалног кабинета.
Све се дешавало уочи конгресних избора у Америци.
Недуго послије поменутих секс скандала који су одјекнули у јавном мњењу Америке и свијета огласиле су се америчке ратне трубе. Услиједиле су војне интервенције у првом случају у Југославији у другом случају четврт вијека касније у Ирану.
Бомбардовање Југославије догодило се марта 1999. године а Америчко-Израелско бомбардовање Ирана марта 2026. Године.
Како објаснити вријеме и друштво које је спремно да због потискивања у други план настраности у сопственој високој политици и криминалних радњи (Израелски премијер Нетањаху оптужен за мито и корупцију) потпирује ратне пожаре у којима ће гинути на десетине хиљада људи.
Некада су народи и њихове политичке вође своје интимне животе држали подаље од јавности. Када би нешто пробило зид ћутања “пропусте” би решавале тајне службе уз елиминацију непожељних свједока. Данас је другачије. Елиминишу се цивилизације и народи.
Због унутар политичких трвења, изборних надметања, правних и моралних кодекса у разним друштвеним слојевима у игру се уводи најјача страст, страст рата и убијања. Умјесто појединцима пресуђује се народима и цивилизацијама. Све то нас наводи на закључак да су стари скандали били много безазленији и хуманији од ових данашњих.
