У претходне двије године око 17 милиона еура додијељено је партијама из буџета Црне Горе.
Закон о слободном приступу информацијама обавезује партије, да као правна лица која се финансирају из државног Буџета, све податке доставе било ком заинтересованом грађанину. Од 17 парламентарних партија само четири су Мрежи за афирмацију невладиног сектора (МАНС) доставиле финансијске податке.
У овој невладиној организацији која се двије деценије бави истраживањем корупције кажу како партије и власти и опозиције у Црној Гори крију финансијске податке о трошењу и донацијама.
Дејан Миловац из МАНС, за Радио Слободна Европа (РСЕ) наводи примјер Демократске партије социјалиста (ДПС), која није одговорила на више од 100 захтјева МАНС-а који се тичу партијских финансија или је послала ђелимичне одговоре.
Да јавност има право да зна како се троше паре свих грађана, па и оне које добијају партије, указује за РСЕ Срђан Перић из организације КОД:
„Морају се навићи на ту врсту контроле. Зато што ми плаћамо парламентарне странке. Треба контролисати сваки цент и треба просто због будућих процеса у политици, унапријед санкционисати и указивати на сваку потенцијалну и реалну злоупотребу јавних ресурса у сврху остварења бољег резултата партија“.
А Агенција за спречавање корупције (АСК), у чијој надлежности је контрола партијских финансија, је током предизборне кампање 2020. године покренула један прекршајни поступак.
„Приликом контроле активности и трошкова политичких субјеката, констатовано је укупно 44 неправилности, које се углавном односе на недостављање тачних или потпуних података у извјештају или комплетне пратеће документације“, наводи се у одговорима АСК достављеним РСЕ.
МАНС тврди да ДПС брише податке
Највише новца из буџета око 6,1 милион еура добила је у парламенту најбројнија Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића, која је на изборима августа 2020. након три деценије изгубила власт и прешла у опозицију.
Осим што им нијесу одговорили на преко 100 захтјева из МАНС-а тврде и да ДПС намјерно брише податке о трошковима, али и о приливима на партијске жиро рачуне, међу којима су и подаци о донаторима партије.
Из Демократске партије социјалиста тврде да су радили све по закону и одбацују наводе МАНС-а о скривању прихода, оцјењујући их “примјером приземног популизма”. Наводе да су МАНС-у доставили све податке уз законску заштиту личних података.
“Сви извјештаји о финансијском пословању из 2019. и прошле године достављени су и Агенцији за спрјечавање корупције (АСК) и Државној ревизорској институцији (ДРИ). О Извјештајима је ДРИ дао позитивна мишљења а ниједна примједба није била ни приликом контрола које је обавила АСК”, наводи се у реаговању.
Миловац подсјећа да се за ову партију везује више афера о сумњивим донацијама:
“За ову партију се везује и случај “Коверта“, али и признање лидера партије, Мила Ђукановића да је ДПС и раније примао донације које нијесу биле евидентиране у званичним извјештајима те партије”.
Подсјетимо, Ђукановић је говорећи о партијским донацијама, 2019. потврдио да су многи бизнисмени међу њима и Душко Кнежевић, један од актера афере “Коверат”, били њихови донатори.
“Све то што је рађено је завршавало на одговарајућој адреси ДПС, дакле у рачуноводству ДПС. Тамо је пажљиво евидентирано. А према државним органима су прављени онакви извјештаји какве су ти државни органи тражили”, рекао је тада Ђукановић.
Афера „Коверта“ је синоним за тајни снимак који је бизнисмен Душко Кнежевић објавио 2019., на коме је функционер ДПС Славољуб Стијеповић у тренутку примања коверте са наводно око 100.000 еура, за финансирање кампање тада владајуће ДПС, уочи избора 2016. године.
Спорни институционални контролори корупције
Истраге корупције, па и партијске треба да буду по лупом тужилаштава, полиције, Агенције за спречавање корупције (АСК) док се Државна ревизорска институција (ДРИ) бави контролом финансија.
Миловац подсјећа да је МАНС у претходном периоду процесуирао и случај “Коверта“ и аферу “Снимак“.
„Све су оне од стране тужилаштва одбачене уз оно чувено да „нема ни удаљене сумње“ да се ради о политичкој корупцији. И када презентујемо комплетне податке, не очекујемо да ће Специјално тужилаштво, док је на његовом челу Миливоје Катнић, имати било какав озбиљан резултат.
Миловац сматра да је Специјално државно тужилаштво “до сада милион пута заправо прало биографију Ђукановића и ДПС“ .
Афера „Снимак“ из 2013. године показује како се пројектом државног Завода за запошљавање обезбјеђивала подршка Демократској партији социјалиста:
„Један запослени, то су четири гласа“, рекао је тада Зоран Јелић, функционер ДПС и директор Завода.
Срђан Перић подсјећа да расвјетљавање афере “Снимак” тражи Европска комисија.
“Оно што додатно оптерећујете цијелу ту ситуацију је да смо имали случај да људи који су актери афере “Снимак”, попут Зорана Јелића, на крају буду врло високо институционално постављени да контролишу финансије јавних предузећа. Што прави једну нонсенсну ситуацију у цијелој овој причи”.
Зоран Јелић је наиме сада члан Сената Државне ревизорска институција (ДРИ) Црне Горе.
И Миловац сматра спорним кадровска рјешења у ДРИ и Агенцији (АСК).
„Те двије наводно независне институције, од оснивања, су заробљене од стране ДПС, и не служе јавном већ искључиво интересима те партије. Чињеница је, да је један од актера афере “Снимак“ Зоран Јелић данас сенатор у ДРИ, који сада треба да одлучује о томе да ли ДПС води уредно финансијско пословање и да ли злоупотребљава фондове“, каже Миловац.
Миловац каже да управо због оваквих ствари Црну Гору с правом зову “земљом чуда“.
Перић, пак каже да су домети контроле ових институција лимитирани:
“Направљен је један законодавни оквир у коме оне имају лимитирани опсег контроле. Међутим, суштински ниво контроле треба да се оствари и уз помоћ цивилног сектора али и уз помоћ тужилаштва и полицијских органа и истрага које би се реализовале”.
Финансије крију и мање партије опозиције и власти
И од августа прошле године, опозиционе Социјалдемократе (СД) су из буџета добиле око 1,1 милион еура, за које нису доставиле податке. Ни Покрет за промјене (ПЗП), чланица данас владајућег Демократског фронта који је добио око 700.000 еура, пословање није учинио транспарентним на захтјев МАНС-а.
МАНС их је оптужио да крију податке о финансијама иако годинама „узимају огромна средства од државе” па је остало скривено како је потрошено 1,8 милиона еура из јавних фондова.
Социјалдемократе наводе да је “сувишно да МАНС-у достављају” податке који су већ доступни на сајтовима ДРИ и АСК.
“Да не постоји никаква сумња у законитост рада, како се инсинуира, најбоље демантују позитивни налази ових институција, од оснивања до данас. Тако да нема разлога да додатно објашњавамо ту чињеницу”, наводи у реаговању СД.
Миловац је увјерен да ће МАНС открити податке ко су донатори партија и на који начин троше новац.
„Када су питану конкретно Социјалдемократе, случај Рамада показује, да, иако се ради о прилично малом износу злоупотребе средстава Жељезнице за партијски скуп, да њихове финансије нијесу чисте”.
Случај Рамада назван је по подгоричком хотелу у коме су Социјалдемократе 2106. партијски скуп платиле новцем државне Дирекције за жељезнице док је директор био Небојша Обрадовић. Иако је због тог случаја правоснажно осуђен на три мјесеца затвора, односно двије године условно, Обрадовић је, након тог случаја напредовао у државној служби и постао савјетник у Министарству саобраћаја.
Перић указује да је то примјер како је “упрегнут читав апарат да се што је могуће мање санкционишу” актери више него очигледне афере”.
Миловац каже да владајући ПЗП не би требао да крије податке ако је све чисто.
„Уколико су све фактуре на броју, ако сваки цент који је ушао у кампању може да се оправда, односно да се повеже са донатором који је финансирао њихову кампању нема разлога да се то крије“, сматра Миловац.
Миловац каже да су пред Управним судом у току поступци да МАНС добије податке како су партије примале и трошиле новац.
Из ПЗП нијесу одговарали на телефонске позиве РСЕ да прокометаришу тврдње ове невладине организације.
Европска комисија је годинама уназад, у Извјештајима о напретку Црне Горе у европским интеграцијама, сугерисала црногорским институцијама да афере “Коверта” и “Снимак” добију правни епилог.
Лела Шћепановић
Извор: Радио Слободна Европа
