Недеља, 15 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Преминуо историчар и совјетски дисидент Рој Медведев

Журнал
Published: 15. фебруар, 2026.
Share
Фото: Викимедиа
SHARE

Пише: Милан Милошевић

Судија Великом терору и стаљинизму

Сматрао је да је његово животно дело књига „На суд историје: Генеза и последице стаљинизма“, о Великом терору у СССР-у. Заједно са физичарима и такође дисидентима Андрејем Сахаровом и Валентином Турчином објавио је 1970. отворено писмо совјетским лидерима о потреби демократизације совјетског система. Критиковао је пуч против Горбачова 1991, али и председника Русије Бориса Јељцина

Рој Медведев, историчар  активан учесник дисидентског покрета у СССР-у 1960-их преминуо је 13. фебруара у 101. години живота. Он је аутор  преко 30 историјских и новинарских књига и биографија савременика, а међу најзначајнијим је  „На суд историје: Генеза и последице стаљинизма“, о Великом терору у СССР-у, објављена је у Сједињеним Државама. Накнадно је објављена у 20 земаља и преведена на 14 језика. Сам аутор ју је назвао главним делом свог живота.

Иља Муслин: Како је рат Русије и Јапана обликовао XX век

Од почетка 1960-их био је активан учесник дисидентског покрета. Заједно са братом, био је уредник часописа „Политички дневник“, који се бавио друштвено-политичким питањима. Године 1969. искључен је из Комунистичке партије Совјетског Савеза „због ставова неспојивих са чланством у партији“. Године 1970, заједно са физичарима Андрејем Сахаровом и Валентином Турчином, објавио је отворено писмо совјетским лидерима о потреби демократизације совјетског система.

Животни пут

Рој Александрович Медведев рођен је 14. новембра 1925. године у Тифлису (сада Тбилиси).  Име је добио по Манабендри Роју (1887–1954), једном од оснивача Комунистичке партије Индије и истакнутој личности Коминтерне. Године 1938, Ројев и Жоресов отац је оптужен за контрареволуционарну делатност и репресиран. Умро је 1941. у логору за принудни рад на Колими.

Године 1943, Рој Медведев је завршио средњу школу као ванредни студент и позван је у војску. Служио је у Закавкаском војном округу (1943–1946). После рата, дипломирао је  1951. на филозофском факултет Лењинградског државног универзитета, који је године.

Од 1951. до 1954. године радио је као учитељ у Свердловској области, а затим као директор школе у Лењинградској области. Године 1958. стекао је докторат педагошких наука, након чега је радио у Државној издавачкој кући за педагошку литературу и Академији педагошких наука СССР-а.

Када је 1956. у Москви одржан 20. конгрес КПСС-а, познат по осуди култа личности и идеолошког наслеђа Јосифа Стаљина, отац Роја Медведева је рехабилитован, након чега се Рој Медведев придружио КПСС-у.

Исте године, Ројев брат Жорес Медведев је, међутим  присилно смештен у психијатријску болницу у Калуги. Претрпео је тежи прогон од стране совјетских власти него његов брат. Ови догађаји су описани у заједничкој књизи браће „Ко је луд?“, објављеној у Лондону 1971. године. Жорес Медведев се потом преселио у Велику Британију и лишен је совјетског држављанства.

Нестанак из Москве

Када је 1974. у Сједињеним Државама објављена књига „На суд историје: Генеза и последице стаљинизма“ 1971, стан Роја Медведева  је претресан, а уручен му је позив да се појави пред тужилаштвом. Уместо да се јави тужилаштву, Медведев је одлучио да „нестане из Москве“ пре него што су му књиге објављене и побегао је на Балтик, где је живео неколико година.

Волстрит џурнал: Немачки тајни план за рат са Русијом

„Када сам се вратио кући, нико ме није ни позвао на саслушање. Књиге су објављене, штампа је била добра, заборавили су на мене и оставили ме на миру до Брежњевљеве смрти. Иако је био још један претрес 1975. године, није имао последица, присетио се Рој Медведев у једној каснијој прилици.

Током Перестројке био је народни посланик и члан Врховног совјета СССР-а. Године 1989, Медведев је враћен у Комунистичку партију на свој захтев. Кад је у време Пересртојке Михаила Горбачова цензура у СССР-у смањена, забрана његових књига је укинута и његове књиге су штампане и у СССР-у.  Године 1991, Рој Медведев је оштро је критиковао Државни комитет за ванредне ситуације који је покуша да изведе пуч, али и против председника Русије Бориса Јељцина.

Путинов биограф

Говорио је против забране Комунистичке партије СССР, одбацио је Јељциново распуштање Конгреса народних посланика СССР-а, а 1992. године. Након распада СССР-а, 1991. године, обављао је функцију копредседника Социјалистичке партије радника Руске Федерације (укинуте 2000. године).

Током свог живота, Медведев је написао преко 50 књига, од којих су многе биле посвећене разним совјетским и руским политичким личностима: Јосифу Стаљину, Јурију Андропову, Никити Хрушчову, Дмитрију Медведеву, Јурију Лужкову.  Између 2000. и 2014. године објавио је девет књига и чланака о Путину, тако да су га називали у Путиновим биографом.

Рој Медведев је аутор преко 30 историјских и новинарских књига и биографија савременика. За биографију председника КГБ-а и генералног секретара Централног комитета КПСС Јурија Андропова у серији „Животи изузетних људи“, награђен је Наградом ФСБ Русије 2007. године.

Међу његовим делима: „Хрушчов: Године на власти“ (1975), „Окружили су Стаљина“ (1990), „Личност и епоха“. Политички портрет Л. И. Брежњева (1991), Генерални секретар из Лубјанке (1993), Чубајс и ваучер (1997), Путинова загонетка (2000), Владимир Путин: Нема трећег мандата? (2007), Јуриј Лужков и Москва (2008), Борис Јељцин: Народ и власт у Русији крајем 20. века (2011) и Владимир Путин и Си Ђинпинг: Личност и вођство (2021).

Извор: Време

TAGGED:ВремеМилан МилошевићРој МедведевРусија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Џек Лондон о Рокфелеру
Next Article Ђорђе Матић: Свој и свачији

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Попис потврдио литијско опредјељење

Пише: Редакција Црна Гора је добила једини транспарентан, да не кажемо, и истинит Попис у…

By Журнал

Лов на руске мачке

У раздобљу између 15. и 18. вијека у Европи и Сјеверној Америци убијено је, углавном…

By Журнал

Универзитет Црне Горе и ЕПЦГ раде на развоју малих вјетротурбина и постројења за течни угаљ

Сарадња Универзитета Црне Горе (УЦГ) и Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ) на развоју обновљивих извора енергије…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Сирија: Друзи на мети

By Журнал
Други пишу

Гојко Божовић: Побуњено друштво је већинска Србија

By Журнал
ГледиштаДруги пишу

Јарослав Пецник: Опстанак и слобода

By Журнал
Други пишу

М. К. Бадракумар: Иран се определио за освету дугог трајања

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?