Rusija ne treba da očekuje da će Sjedinjene Države i njeni saveznici pristati na njen nedavni zahtev za ekspanzivnim setom „bezbednosnih garancija“, uključujući zabranu daljeg širenja NATO i prekid svih vojnih aktivnosti Alijanse u istočnoj Evropi, Kavkazu i Centralnoj Aziji, rekli su u petak stručnjaci i američki zvaničnici.
Sjedinjene Države i njihovi saveznici u NATO su, međutim, signalizirali da bi možda bili spremni da uđu u pregovore sa Rusijom, posebno ako Kremlj pristane da smanji broj trupa duž granice sa Ukrajinom, što je izazvalo zabrinutost zbog moguće invazije.
SAD i NATO reagovali su na par nacrta sporazuma koje im je rusko ministarstvo spoljnih poslova predstavilo ranije ove nedelje, a zatim javno objavljeno u petak. Nacrti, koji su pripremljeni bez konsultacija sa SAD i NATO, obavezali bi Alijansu da neće raspoređivati dodatne trupe u zemljama koje već nisu imale snage NATO 1997. godine.
To bi uključivalo bivše članice istočnoevropskog lagera kao što su Poljska, Mađarska, Češka, baltičke države i nekoliko drugih bivših sovjetskih republika.
Predloženi sporazum bi takođe obavezao obe strane na ograničenja u razmeštanju raketa kratkog i srednjeg dometa i na vojne vežbe velikih razmera u blizini ruske granice.
Zamenik ruskog šefa diplomatije Aleksandar Gruško rekao je u subotu da ruski predlozi predstavljaju pokušaj da se potencijalni vojni scenario pretvori u politički proces.
Malo ustupaka od Rusije
Zvaničnici SAD i NATO-a su istakli da nacrti ne sadrže velike ustupke Rusije po pitanju zabrinutosti Alijanse, kao što su nivoi trupa u blizini Ukrajine i druge agresivne akcije Kremlja.
„Jasno nam je da bi svaki dijalog sa Rusijom morao da se odvija na osnovu reciprociteta, da se bavi zabrinutošću NATO u vezi sa ruskim akcijama, da se zasniva na ključnim principima i temeljnim dokumentima evropske bezbednosti i da se odvija u konsultaciji sa evropskim partnerima NATO“, navodi NATO navodi u saopštenju. „Ako Rusija preduzme konkretne korake za smanjenje tenzija, spremni smo da radimo na jačanju mera za izgradnju poverenja“.
Na pozadinskom brifingu za štampu u petak, zvaničnik Stejt departmenta je koristio sličan jezik da bi naznačio da su SAD voljne da razgovaraju sa Rusijom, ali je dodao da Bajdenova administracija neće pregovarati sa Rusijom o bezbednosti u Evropi bez prisutnih evropskih partnera.
Čeka se odgovor SAD
Bajdenova administracija priprema odgovor na zahteve Rusije koje namerava da dostavi sledeće nedelje, saopštili su američki zvaničnici.
„Rusija je sada stavila na sto svoju zabrinutost u vezi sa aktivnostima Amerike i NATO“, rekao je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan u izjavi datoj u petak na događaju koji je sponzorisao Savet za spoljne odnose.
„Iznećemo na sto našu zabrinutost zbog ruskih aktivnosti za koje verujemo da štete našim interesima i vrednostima“, rekao je Saliven. „To je osnova reciprociteta, na osnovu koje biste vodili bilo kakvu vrstu dijaloga. U nekim oblastima možemo da napredujemo, au drugim oblastima, jednostavno ćemo morati da se ne slažemo“.
Zabrinuti stručnjaci
Nekonvencionalna priroda ruskog gambita izazvala je zabrinutost nekih stručnjaka o tome šta je Kremlj očekivao da će time postići. Ruski zvaničnici predstavili su nacrte sporazuma Sjedinjenim Državama i NATO-u u sredu, a onda su dokumente iznenada objavili u petak, pre nego što su navodne strane u sporazumima imale dovoljno vremena da odgovore.
„Učiniti ovo u roku od dva dana od predstavljanja prvog nacrta američkim diplomatama je zaista nečuveno“, rekao je za Glas Amerike Endrju Losen, saradnik Programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije. „Brzina kojom se kreću ka javnom objavljivanju ovih dokumenata sugeriše da razumeju da ovi pregovori neće ići daleko“.
Džefri Edmonds, viši analitičar bezbednosnog istraživačkog centra CNA, rekao je za Glas Amerike da bi Rusija mogla da nametne pregovore zbog neuspeha da stvori izgovor za invaziju na Ukrajinu.
„Za zemlju koja je dobro upućena u pregovore i sporazume… ideja da nam pošalje nacrt ugovora je pomalo apsurdna, i siguran sam da Rusi to razumeju“, rekao je on
„U čemu je onda poenta“, upitao Edmonds. „Poenta je u tome što to postavlja veoma tanak sloj legitimiteta nad veoma velikom verovatnoćom da će oni ući u Ukrajinu u narednih nekoliko meseci“.
To je ono što Rusiju najviše brine
Majkl O’Henlon, viši saradnik i direktor spoljnopolitičkog istraživanja u Institutu Brukings, upozorio je na pretpostavku da su zahtevi koje je Rusija iznela u dva nacrta sporazuma ili maksimalistička pregovaračka pozicija koja treba da se pregovara ili predlog osmišljen da propasti.
„Mislim da su to stvarne, iskrene ruske želje“, rekao je on za Glas Amerike. „Ne mislim da su oni varka. To je ono do čega je Rusija najviše brine: da ima NATO u svom dvorištu“.
O’Henlon, koji je tvrdio da bi bila greška da NATO dozvoli ulazak više bivših sovjetskih država u Alijansu, rekao je da veruje da ima smisla da se NATO angažuje sa Rusijom.
Međutim, rekao je, to bi trebalo da uradi otvorenih očiju. „Uvek je moguće da ako na sve ovo kažemo da, da bi (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu podstakao apetit za još više ustupaka“.
Rob Garver
Izvor: Glas Amerike
