Piše: Dragana Vučićević
Premijer Edi Rama najavio je stvaranje mikro-države za versku zajednicu Bektaša, ali plan izaziva polemike u javnosti i sumnje da bi mogao narušiti odnose Albanije i Turske.
Ideja o stvaranju „države u državi“ za versku zajednicu Bektaša u Tirani ostala bi gotovo neprimećena da je nije objavio „Njujork tajms“, što je izazvalo žestoke polemike u albanskim medijima, parlamentu i stručnim krugovima.
Pripremila Dragana Vučićević
Plan je pre dve godine u Njujorku najavio premijer Albanije Edi Rama, govoreći o mikro-državi Bektaša, koju su pojedini mediji odmah nazvali „muslimanskim Vatikanom“.
Politička prepreka: Turska protiv
Politički analitičar Ben Andoni smatra da se ova ideja za sada ne shvata ozbiljno, pre svega zbog međunarodnih odnosa.
„Trenutno niko ne shvata ozbiljno stvaranje države Bektaša. Ne smemo zaboraviti da je Turska, koja je strateški saveznik Albanije, najveći protivnik te države. Ako je Turska protiv ovakvih projekata, sumnjam da će se oni ikada realizovati“, kaže Andoni.
Nenad Krajcer: Nemci troše sve više na odmor, najveći hit: Albanija
Ko su Bektaši
Bektaši su islamski derviški red koji se tokom Osmanskog carstva proširio među janičarima. Zbog slobodnijeg načina ispovedanja vere Mustafa Kemal Ataturk ih je zabranio u Turskoj, nakon čega su se pre oko jednog veka preselili u Albaniju.
Danas je njihov duhovni vođa Hadži Baba Edmon Brahimaj, poznat kao Baba Mondi, koji smatra da nema prepreka za proglašenje posebne države po uzoru na Vatikan.
„Imamo svetilišta širom Albanije“
Baba Mondi ističe da Bektaši imaju značajnu infrastrukturu i duhovni uticaj.
„Imamo 113 tekija i 1.100 turbeta. To su za nas sveta mesta. Biće obeležena na mapi da ih vidi ceo svet. Mi Bektaši se trudimo da budemo faktor mira, kakvi smo bili i kakvi ćemo uvek biti“, poručuje Brahimaj.
Duhovni centar na planini Tomor
Na planini Tomor, poznatoj kao „Olimp Albanije“, krajem 19. veka osnovan je najveći duhovni centar Bektaša. Tu se i danas okupljaju vernici iz cele zemlje.
Frizerka iz Tirane Jene Ćato kaže da se ne razume mnogo u veru, ali da tradiciju poštuje.
„Moja porodica je Bektaška. Trudim se da idem na Tomor za velike praznike. Kod nas možeš da jedeš i piješ šta god hoćeš. Mi nemamo problem s tim, volimo život, živimo”, kaže Jene.
Od zabrane do obnove
Tekijom na Tomoru, jednom od šest u Albaniji, već skoro 25 godina upravlja osamdesetogodišnji Zalo Ćato.
Uprava za arhive u Albaniji otvara „Kosovski fond“, 11.630 fascikli više nisu tajna
“ Godine1967. sve je uništeno i ljudima nije bilo dozvoljeno da dolaze ovde. Tekija je pretvorena u vojnu bazu. Novcem vernika izgradio sam ovu i još sedam tekija. Napravili smo i puteve. Mi smo tolerantna i čista religija. Sviđa mi se ideja stvaranja Bektaške države, ali ne znamo kako će se to odvijati”, kaže Ćato.
Koliko je ideja realna
Iako u Tirani još nema jasnog plana kako bi ta mikro-država funkcionisala, poznato je da po popisu iz 2023. godine Bektaši čine više od polovine muslimanske zajednice u Albaniji.
Ideja o „muslimanskom Vatikanu“ za sada ostaje na nivou političke najave, ali malo ko sumnja da će premijer Albanije nastaviti da je drži u fokusu javnosti.
Izvor: RTS
